ОДЕЉЕЊЕ ЗА АРХИТЕКТУРУ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ГЕОДЕЗИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

1958, Осечина

Академско образовање дипломираног инже­њера геодезије, магистра и доктора техничких наука у области геодезије стекао је на Грађевинском факултету, Универзитета у Београду, Катедра за гео­дезију и геоинформатику. На Грађевинском факултету Универ­зи­тета у Београду на Одсеку за геодезију запослен је од маја 1982. године. На групи предмета за геодезију ра­дио је у свим сарадничким звањима. У звање редовног професора за ужу научну област Премер и уређење земљишне територије изабран је 2012. године. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду био је заменик упра­вника Института за геодезију, управник Института за геодезију, управник Института за геодезију и геоинформатику, шеф Катедре за геодезију и геоинформатику. Функ­цију директора Републичког геодетског завода обављао је у периоду од априла 2001. до маја 2007. године.
У оквиру рада на научно-истраживачким пројектима, учествовао је као руководилац или истраживач на укупно 12 пројеката основних истраживања или технолошког развоја. У категорији студија, техничких и развојних решења постоје: 2 студије, нов метод развој софтвера. Реализовао је самостално или у сарадњи са групом аутора у земљи или иностранству 81 пројекат. Публиковао је 32 рада у научним односно стручним часописима. У зборницима скупова националног значаја публиковао је 33 рада. Члан је Уређивачког од­бора националног научног часописа „Геонаука“ и стручног часописа „Геодетска слу­жба“, као и међународној научног часописа „Geodetski vestnik“. У научним часописима међународног зна­чаја са SCI листе публиковао је 5 радова. У зборницима са међународних научних скупова публиковао је 42 рада. Објавио је као аутор или коаутор: четири научне монографије националног значаја, два универзитетска уџбеника и две збирке задатака.
Признања у облику повеља и плакета за стручни рад и унапређење гео­детске струке додељена су од две институције: Повеља Инжењерске коморе Србије – награда за изузетно достигнуће у струци, за унапређење струке у области геодетске науке; Плакета Републичког геодетског завода – за изузетни допринос развоју геодетске струке у Републици Србији.

1950, Београд

Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1976. године. На Архитектонском факултету у Београду ради од 1990. године. Редовни је професор од 2005. године на Департману за урбанизам и просторно планирање. Руководи у сопственом студију на трећој години, води дипломце на основним студијама и паралелно предаје на предметима Континуитет изградње града и Урбанистичка композиција на мастер студијама.
Самостално или у радним тимовима, учествовао је у више од три стотине урбанистичких, архитектонских и ентеријерских пројеката. Неки од његових значајнијих реализованих пројеката, самостално или у сарадњи са другим ауторима, су: хотел „Лагуна II“, Градац на мору, Хрватска, стамбено насеље Бежанијска коса I и II, Београд, урбанистички пројекат, Универзитет природних наука, музеј и спортски центар у Јакутску, Република Саха, Русија, Астра банка, Београд, у реализацији. Парламент Републике Узбекистан, Ташкент, Узбекистан, Казањски Кремљ, II Корпус, Казањ, Татарстан, Русија, Спортско-пословни комплекс Миленијум, Вршац, Пословни центар Гаспром-Сројтрансгас, Москва, Русија, ентеријер, СТГ банка, Москва, Русија; Конгресно-културни центар и ТВ студији.
Добитник је више од стотину домаћих и међународних награда и признања за досадашњи рад у струци. Члан је Међународне академије архитектуре – IAA.

1941, Београд

Завршио je Грађевински факултет Универзитета у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Грађевинском факултету у Нишу 1993. године. Одмах по дипломирању, 1966. године, изабран је у звање асистента на предмету Испитивање конструкција на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, где је крајем 1969. године реизабран. 
Крајем 1970. године прелази у ГИП „Јединство“ из Смедеревске Паланке, прво на дужност главног инжењера, а затим на дужност управника градње. Од почетка 1972. године налази се на дужности шефа одељења, а затим шефа одсека у звању саветника за Испитивање конструкција Завода за грађевинску технику Института „Кирило Савић“ у Београду. Од 1982. године ради на Грађевинском факултету у Суботици, где је почетком 1983. изабран у звање предавача, а потом почетком 1988. године у звање професора више школе. 
Године 1994. изабран је за ванредног професора за предмет Испитивање конструкција, а почетком 1999. године добија звање редовног професора за предмет Експериментална анализа конструкција и Статика линијских носача I. Од краја 2007. године ради као виши научни саветник у Саобраћајном институту ЦИП.

1939, Скопље, Македонија

На Конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду дипломирао је 1962. године. На истом факултету је 1974. године одбранио магистарски рад, а 1989. године докторску тезу. Професионалну делатност започео је у Општем грађевинском предузећу „7. јули" у Београду. Неколико година је радио у пројектном атељеу „Србија", затим у „Машинопројекту“, „Индустроинвесту“ и „Лола инжењерингу“. У том периоду је прошао све степене свог пројектантског развоја – од почетника, до водећег пројектанта, главног инжењера струке и помоћника директора за пројектовање. У „Енергопројекту“ је око петнаест година био саветник.
На Факултету техничких наука у Новом Саду ради од 1989. године, најпре као доцент, затим ванредни професор и на крају као редовни професор. Предавао је предмете из групе теоријe конструкција – Статику, Теорију површинских носача и Динамику, као и Фундирање и Носеће конструкције. Објавио је 66 научних и стручних радова, највише из области фундирања и темељења машина. Аутор је три уџбеника и монографије „Темељи алатних машина“ и коаутор неколико стручних књига. За рад у пројектовању добио је више признања и одликовања. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем.

1939, Ужице

Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, Геодетски одсек, 1964. године. Магистарски рад одбранио је 1974. године, а титулу доктора техничких наука стекао је 1978. године. Редовни је професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Држао је предавања на Грађевинском факултету у Београду и на Универзитетима у Скопљу, Подгорици и Бањој Луци. Гостовао је на техничким универзитетима у Хановеру и Бечу, где је држао предавања по позиву.
Значајан допринос дао је развоју и примени аналитичке и дигиталне фотограметрије у Југославији, у областима геодезије, архитектуре и урбанизма, грађевинарства, рударства и индустрије. Руководио је стратешким пројектима и потпројектима у области научних истраживања, чији су резултати успешно примењени у пракси. Са екипом својих сарадника у Републичком геодетском заводу, развио је и утемељио концепт развоја модерног катастра у Републици Србији.
Посебна достигнућа постигао је својим ангажовањем на великим пројектима у земљи и иностранству, уводећи у решавање сложених стручних проблема оригиналне поступке и нове технологије. Био је продекан и декан Грађевинског факултета у Београду, директор Републичког геодетског завода и председник Југословенског одбора за фотограметрију. Одликован је Орденом рада са златним венцем 1988. године.

1939, Београд

Грађевински факултет, конструктивни смер, завршио је у Београду, 1963. године. Радио је као пројектант у Бироу за конструисање „Преднапрегнути бетон“, Београд, руководилац инжењеринга у „Бродоимпексу“, пројектант поморских грађевина у предузећу за водне путеве „Иван Милутиновић“, главни инжењер у Заводу за технологију грађења Института за путеве, Београд и у ВИА пројект у Београду. Био је ангажован на пројектовању и надзору разноврсних грађевинских објеката, у почетку као сарадник – статичар, а затим као пројектант. 
Значајни објекти на којима је радио као сарадник су: ремонтни гат за прекоокеанске бродове у Бијелој, мост Слободе у Новом Саду, мост преко Врбаса у Јајцу, мост преко Неретве код Роготина, мост код Шибеника у Затону, мост копно – Крк, поморске грађевине у Бару и Бијелој, бетонски док у Индији – Бомбај, мост преко Мораче у Подгорици и др. Значајни објекти које је пројектовао: мост преко бране на Тиси, мост преко Тамиша код Идвора, шест мостова преко Ибра, два моста преко Западне Мораве, петролејски вез у Бару, вертикални кеј пристаништа Панчево на Дунаву, фабрика керамичких плочица на Убу и др. Као грађевински инжењер радио је и у области ревизије. 
Био је ангажован на обнови мостова порушених или оштећених ратним дејствима: мост преко реке Босне у Модричи, мост преко Сутјеске на Тјентишту, мост преко Бистрице у Србињу, мост преко Увца код Кокиног Брода, Камени мост код Брвеника, мост преко Моравице у Бујановцу, мост преко Старог Бегеја код Житишта. Урадио је велики број студија. Аутор је књиге „Мостови причају“. Добитник је више признања међу којима и Ордена рада председника СРЈ за нарочите успехе у обнови земље 1999. године.

1941, Белa Паланка

На Конструкторском одсеку Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1964. године. Последипломске студије је похађао на Грађевинском факултету, у Београду. Докторску тезу одбранио је на Архитектонском факултету у Београду 1987. године. Радио је у Институту за архитектуру и урбанизам Србије као сарадник на пројектовању и прорачуну конструктивних система архитектонских објеката. Од 1968. године ради на Архитектонском факултету у Београду. 1992. године биран је у звање редовног професора ка Катедри за статику конструкција, на предмету Металне и дрвене конструкције. Наставу изводи и на последипломском курсу Пољопривредни објекти, као руководилац курса, и на курсу Конструктивни системи у архитектури као учесник у настави.
Водио је или сарађивао у раду на реализацији више научноистраживачких пројеката из области становања и префабриковане градње архитектонских објеката применом производа дрвне индустрије. Аутор је индустријализованог система под називом Лаки кровни везачи, система за префабриковану монтажну градњу дрвених кровних структура са реализованим патентом. Из те области има преко 300 пројектованих и изведених дрвених кровних конструкција у ширем окружењу и Руској Федерацији.
Своје тезе доказао је кроз више од 50 реализованих конструкција објеката у бетону и челику, 165 идејних и главних пројеката изведених конструкција у технологији лепљеног ламелираног дрвета и кроз више стотина изведених објеката у систему ЛКВ. Аутор је више дела из области пројектовања конструкција у дрвету.

1946, Кикинда

Грађевински факултет – Одсек за геодезију завршио је 1969. године у Бео­граду, последипломске студије 1980. год, а докторску дисертацију од­бранио на Грађевинском факултету у Београду, јула 1984. године. Од октобра 1988. године биран је у звање доцента, од 1998. године у звање ванредног професора, а 2005. године за редовног професора на Гра­ђевинском факултету Универзитета у Београду. Кретање у служби: 1971-1988. Завод за фотограметрију Београд руководилац Рачу­нског центра, технички директор и генерални дире­ктор; 1995-2000. Мини­старство грађевина РС, Републички завод за про­сторно планирање и урбанизам, пом. министра и директор Завода; 1998.- 1998. Грађевинско предузеће „Труд­беник”, Београд, као генерални директор, Београд; 2001-2012. Универзитет у Подго­рици, Студијски програм гео­дезија, председник Матичне комисије и гостујући професор; 2007-2014. Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факу­лтет, гостујући професор; 1988-2011. Грађевински факултет Бео­град – про­фесор.

Објавио 55 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Руководио израдом преко 60 великих пројеката и студија. Учествовао у извођењу 72 комасације у Централној Србији, Војводини, Косо­ву и Метохији (250000 хектара); 55 пројеката из области државног премера и катастра, основне државне карте, катастра подземних водова и објеката, инже­њерске геодезије и фотограметрије на подручју Србије, Црне Горе и БиХ. Објавио 43 рада у домаћим часописима, публикацијама и на научно-стручним скуповима у земљи. Објавио 12 радова у међународним часо­писима, публи­каци­јама и на научно-стручним скуповима у иностранству. Објавио (као аутор и коаутор) 3 монографије, три универзитетска уџбеника и 8 скрипти и при­руч­ника. Добитник је Плакете за изузетан допринос развоју геодетске струке у Србији, додељеној поводом 170 година геодетске делатности и 60 година рада Репу­бли­чког геодетског завода.

1937, Зрењанин

Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 1960. године, магистрирао 1968. године. Докторску дисертацију је одбранио је 1975. године, такође на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Радни век започиње 1967. године у грађевинском предузећу „Тунелоградња“ Београд . Након тога ради у „Рудар“ Тузла, и Институт за рударска и хемијско-технолошка истраживања у Тузли. Од 1967–1981. године ради као асистент, научни сарадник и виши научни сарадник у Институту за испитивање материјала Републике Србије. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду је ангажован од 1981. године. За редовног професора на истом факултету изабран је 1988. године. Осим наставе на матичном факултету, држао је наставу и на факултетима у Новом Саду, Подгорици, Нишу и Приштини.
Аутор је или коаутор 24 књиге, око 250 научних радова, више од 200 стручних радова, око 100 значајних пројеката и великог броја експертиза рецензија, техничких решења и сл. Руководио је израдом 12 студија и четири научноистраживачка пројекта. У научноистраживачком и стручном раду бавио се проблематиком грађевинских материјала, технологије бетона и грађевинског конструктoрства у најширем смислу речи, нарочито конструкцијама од армираног и преднапрегнутог бетона, зиданим конструкцијама, санацијама и ојачањима конструкција.
Најзначајнији реализовани пројекти су му: мост преко Дунава код Бешке (први сарадник пројектанта проф. Б. Жежеља), санација истог моста оштећеног у НАТО бомбардовању (носилац идејног решења и консултант при изради пројекта), пешачки висећи мост преко Ибра у Матарушкој Бањи, мост преко Неретве у Мостару, мост преко Неретве у Чапљини.

1947, Крушевац

Дипломирао је 1972. године на Грађевинском факултету у Бео­гра­ду а магистрирао 1979. године. Крајем 1979. године одлази у Француску у Наци­онални политехнички институт у Греноблу, где је 1982. године одбранио док­торску дисертацију. Научно-истраживачку каријеру започео је 1974. године у Институту за во­допривреду “Јарослав Черни”, где је наставио да ради и по повратку са спе­цијализације у Француској. Звање научног сарадника стекао је 1986. године, а звање вишег научног сарадника 1991. године. Био је активан у многим уп­ра­вним и стручним телима Института за водопривреду ’’Јарослав Черни’’ (члан Управног одбора, председник Савета и председник Научног већа). Своју наставну активност почиње 1990. године, ангажовањем на Гра­ђе­винском факултету у Суботици, Крајем 1993. године прелази на Пољопри­вре­дни факултет у Земуну, где је предавао предмете Хидраулика и Хидроло­гија. У звање ванредног професора изабран је 1996. године, а у звање Редо­вног професора изабран је 2002. године. Био је шеф је Катедре за наво­дња­вање, одводњавање и конзервацију земљишта и заменик директора Ин­ститута за мелиорације земљишта до пензионисања 2012. године.
Значајан део његове истраживачке и стручне каријере је везан за про­бле­ме ерозије морских обала и изналажење могу­ћности њихове заштите. Руко­водио је израдом око 70 студија и пројеката од којих би требало истаћи хидра­уличке моделске студије за хидротехничке об­јекте брана Бадуш 1 и 2, бродске преводнице бр. 1 у Ираку. Од пројеката у об­ласти поморске хидра­улике тре­бало би истаћи Идејни и Главни пројекат марине у ували Перазића До и Идејни пројекат марине у Будви. Објавио је око 60 радова у међународним и домаћим часописима, као и на домаћим и иностраним научним и стручним скуповима. Учествовао је у реализацији два међународна и десетак домаћих науч­них пројеката.

1942, Ражањ

1960. године уписао Грађевински факултет у Београду, где je дипломирао 1964. године. После постдипломских студија, докторат je радио у Француској, на Уни­верзитету у Греноблу, где je одбранио дисертацију 1972. године.

После завршених студија на Грађевинском факултету у Београду, запо­слио се 1965. године у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“, где je био у звањима истраживач и научни сарадник. 1978. године je прешао на Шумарски факултет у Београду,у звању ванредног професора, на предмету Хидраулика и хидрологија. У пензију je отишао 2007. године, као редовни професор. Најважнија друштвена функција му је била у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, у периоду од 2001 – 2003. године, када је био помоћник министра за Сектор водопривреде.

У току радне каријере, објавио 106 научно – стручних радова. Поред научног и наставног рада, радио је и на студијама и пројектима у области уређења водотока. У оквиру израђених 38 студија и пројеката, могу се издвојити следеће: Студије уређења Дунава, Саве и Дрине; Генералне проје­кте уређења Велике, Јужне и Западне Мораве; Главне пројекте регулације Ре­саве и Добраве. Изведени су пројекти регулације Ресаве и Добраве и бране и акумулације „Каменица“. У радној каријери је објавио 79 радова у домаћим часописима и на научно – стручним скуповима у земљи, као и 27 радова у међународним часопсима и на научно – стручним скуповима у иностранству. Поред тога, објавио је и 5 научних и стручних монографија, као и један уџбеник. Од друштвених признања може се издвојити награда „Матија Бан“ 2001. године.

1944, Орловат

Дипломирао је 1967. године на Грађевинском факултету Универзитета у Бео­граду – Одсек за хидротехнику, магистрирао је 1974. године на Хидро­метео­ролошком институту Универзитета у Лењинграду, Русија, а докторирао 1980. године на Факултету грађевинских знаности у Загреб. Био је стипендиста ОУН (Светска метеоролошка организација) у трајању од 12 месеци (1970–1971), СССР (Лењинградски хидрометеоролошки ин­сти­тут, Лењинград).

Од 1967. до 1972. године радио је као стручни сарадник у СХМЗ, Београд. Од 1972. године ради у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“, где је прешао пут од истраживача, преко вишег истраживача, самосталног истра­жи­вача, водећег истраживача до научног саветника. Од 1982. до 1985. био је ди­ректор Завода за уређење водних токова, а од 2007. године је директор Завода за научно-истраживачки рад и информатику у Институту за водо­при­вреду „Јарослав Черни“. У периоду 1982–1985. године био је доцент на Руда­рско-геолошком факултету, а у периоду 1985–1991. године ванредни профе­сор. У звање редовног професора изабран је 1991. године. Предавао на Рудар­ско-геолошком факултету предмете Хидрологија и Основи водопривреде, а на Ар­хитектонско-грађевинском факултету у Нишу предмете Хидрологија I и Хи­дро­логија II.

Обја­вио је око 300 радова објављених у домаћим часописима, публи­ка­цијама и на научно-стручним скуповима и око 100 радова објављених у међу­народним часописима, публикацијама и на научно-стручним скуповима у ино­странству. Аутор је уџбеника: Хидрологија кроз теорију и праксу (2002), Хидро­логија I (2003) и Хидрологија II (2006) и монографија: A hydrological Monograph, Follow-up volume IV, Coincidence of Flood Flow of the Danube River and its Tri­butary (Братислава, 1999) и Интензитети јаких киша у Србији (Београд, 2014). Учествовао је у 138 студија и пројеката. Добитник је многих признања и награда.

1940, Дечане

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1963. године, магистрирао је на Грађевинском факултету у Загребу 1974. године, а докторирао на Грађевинском факултету у Београду 1983. године. Од 1963. до 1972. године радио је на пројектовању, надзору и извођењу радова у предузећу „Пут“ и као асистент на ВТШ и Техничком факултету у Приштини. Од 1972. године ради као водећи пројектант у Стамбеном предузећу и „Урбису" у Новом Саду. Пројектује и реализује више објеката од различитих материјала. Упоредо с тим, од јануара 1974. године у Центру Грађевинског факултета у Београду и Факултету техничких наука у Новом Саду асистент је на Статици конструкција, све до избора за доцента и преласка на ФТН почетком 1980. године. За ванредног професора изабран је 1984, а за редовног 1988. године, за област Бетонске конструкције. Године 2008. изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду. Од почетка 1982. до краја 2006. године, са прекидом од 4 године, руководио је Грађевинским, а шест година и Архитектонско-грађевинским одсеком. Декан ФТН у Новом Саду био је у периоду 1986 - 1988. године.
Руководио је израдом пет тема, три потпројекта и 13 пројеката из основних и технолошко-развојних истраживања. Вредне резултате постигао је у теорији конструкција, земљотресном инжењерству, БК, фундирању, испитивању процени стања и интервенцијама на објектима. Пројектант је санација конструкција зграда Одмаралишта „Нафтагаса" у Бечићима, Силоса у Куманову-Македонија, више цркви, моста преко Врбаса у Бањој Луци. Коаутор је патента за обезбеђење оштећених АБ конструкција подупирањем, применом косника и преднапрегнутих затега. Пројектант је конструкције за мноштво објеката, међу којима су: Српско народно позориште у Новом Саду, Новосадска банка, Споменик шарпланинском борцу. Аутор је бројни научнмих и стручних радова, уредник часописа и више књига публикованих на српском и енглеском језику. Носилац бројних награда и признања. У претходном мандату био је председник Инжењерске академије.

1944, Београд

Дипломирао је на конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду 1969 године. На истом факултету је магистрирао 1980 године, а 1984 године је докторирао на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1970. до 1974. радио је у Институту за испитивање материјала Србије (ИМС) у Центру за пројектовање конструкција.
Године 1974. прелази на Рударско-геолошки факултет у Београду где је изабран за асистента-приправника за предмет Геостатички прорачуни. За асистента је изабран 1981. за доцента 1985., за ванредног професора 1990., а за редовног професора за предмете Геостатички прорачуни и Фундирање изабран је на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 2001 године на Грађевинском факултету у Београду одржавао је наставу из предмета Геотехника саобраћајница. У периоуд од 2002. до 2009 године био је шеф катедре за геотехнику на Рударско-геолошком факултету, када је отишао у пензију.
Област његовог научног истраживања је геотехничко инжењерство, односно геостатички прорачуни, фундирање и геотехника саобраћајница. Објавио је више од 150 научних радова на домаћим и међународним симпозијумима и конгресима као и у часописима. Осим тога, био је учесник/руководилац већег броја научно-истраживачких пројеката које је финансирало Министарство за науку и образовање Србије. Аутор је монографије „Напонско-деформацијска анализа тла применом методе коначних елемената“ и универзитетског уџбеника „Геостатички прорачуни“.
Упоредо са научно-истраживачким радом активно се бавио и стручним радом и учествовао је у изради више од 200 студија, пројеката и техничких контрола. Као експерта за геотехнику ангажовале су га бројне домаће и иностране фирме. Био је председник Друштва за механику тла и фундирање Србије, а сада је потпредседник Савеза грађевинских инжењера Србије. Добитник је више награда и признања.

1944, Рибник, Република Српска

Дипломирао је на Грађевинском факултету Униварзитета у Београду, конструктивни смер. Радио је у више грађевинских фирми у Новом Саду на пословима одговорног пројектанта, а 1990. године је основао сопствено предузеће за пројектовање и инжењеринг у грађевинарству „Сигма инжењеринг”, са којим је реализовао преко 800 пројеката за најразличитије објекте и намене: стамбене зграде, хотеле, мотеле, спортске хале и фискултурне сале, управне зграде, лабораторије.
Од пројеката конструкције које је урадио издвајају се између осталог они за хотел „Оморика” на Тари, фабрику намештаја „Удиш” Урошевац, Центар за снабдевање активних војних лица „Батајница”, фабрику ПВЦ подова „Синтелон” Бачка Паланка, монтажне објекте у Либији, фабрику стакла „Алба” у Новом Саду, фабрику минералне воде „Минаква" и др. Систематизовао је, усавршио и прилагодио нашим технолошким условима извођења челични кровни носач, система трозглобног лука за затегом.
Разрадио је и у неколико објеката реализовао монтажне армиране бетонске силосе мањег капацитета. Први у Југославији пројектовао и реализовао колске ваге за камионе и шлепере носивости до 60 т, али у арм. бетонској конструкцији и др.

1967, Косјерић

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао 1994. године. Потом, на истом факултету, одбранио Магистарску тезу 2006. (Магистар техничких наука), и Докторску дисертацију 2013. године (Доктор техничких наука из области архитектуре и урбанизма). Звање Научног сарадника стекао 2014. године при Етнографком иниституту САНУ. Стручни испит за овлашћеног архитекту положио 1998. године, а 2003. године Лиценцу одговорног пројектанта; Лиценцу одговорног урбанисте и Лиценцу одговорног извођача радова, при Инжењерској комори Републике Србије. Добитник је Награде за архитектуру на 20. Салону архитектуре Новог Сада 1991. године (коаутор), Повељу за пројекат „Борба“ 1992. године (коаутор), и више награда и откупа на урбанистичким и архитектонским конкурсима у Југославији и Србији.У области урбанистичког планирања и пројектовања, у својству одговорног урбанисте, изадио велики број Регулационих планова, Планова детаљне регулације, Урбанистичких пројеката за изградњу, Програм за просторне планове општина, итд. У области архитектонског пројектовања пројектовао, у својству одговорног пројектанта, велики број пројеката за вишепородичне стамбене зграде, планинске туристичке комплексе и зграде, индустријске објекте и погоне, велике тржне центре, пољопривредне објекте, пројекте реконструкције објеката, итд. У области научних публикација до сада публиковао: 13 поглавља у међународном књигама, 14 радова категорије М24, 28 радова М51, 16 радова М52, 25 радова М53, 22 рада М33, и три књиге. У својству коедитора уредио две књиге у издању међународних издавача и универзитета.Предавао у звању Assistant professor на: Faculty of Architecture, American University, Girne, Cyprus; Faculty of Architecture, Eastern Mediterranean University, Famagusta, Cyprus; (гостујући професор) Faculty of Architecture, German University in Cairo, Egypt. Тренуто предаје на College of Engineering, Department of Architecture Engineering, Dhofar Unversity, Salalah, Sultanate of Oman.

1945, Ниш

Доктор техничких наука - област архитектура и урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Пројектни биро ГП Хидротехника, пројектант више изведених стамбених објеката и хидротехничких инфраструктурних система на територији града Београда. Директор Завода за изградњу града Београда и директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда ЈП. Инжењер специјалиста припреме за изградњу Новог Београда и Земуна, пословни секретар оперативе и координатор и руководилац пројеката између осталог: Југословенског драмског позоришта , метро - моста преко Саве (на линији М1 метроа, Булевар ЈНА односно Зорана Ђинђића-Теразијски тунел), моста «Чукарица-Центар”, тунела у Булевару ЈНА (испред врачарског платоа), 5 постројења за пречишћавање отпадних вода на територији Београда, пројекта за регулацију Kумодрашког потока и др. Професор, руководилац студијских програма и шеф катедре основних студија - Архитектура и специјалистичких студија - Урбана реконструкција Високе грађевинско-геодетске школе струковних студија у Београду.

По позиву гостујећи предавач на Архитектонском факултету, Грађевинском факултету Пољопривредном факултету и Саобраћајном факултету Универзитета у Београду и Факултету драмских уметности. Делегат Уједињених Нација у Kомисији за националне реферате на Kонференцији Хабитат II у Истамбулу и координатор градске студије града Београда за Хабитат II “Урбани развој Београда 1972-1995”. Експерт Министарства за капиталне инвестиције - учесник у припреми Националне стратегије просторног развоја Србије. Члан радне групе експерата за инфраструктуру - Националног конвента о Европској унији, члан Савета за градитељство Министарства за културу и информисање и члан радног тима Друштва урбаниста Београда у студији ”Стручно-критичка анализа досадашњих урбанистичких решења за подручје Савског амфитеатра”. Аутор више од 50 пројеката и студија и више од 100 стручних и научних радова и чланака објављених у нашим и страним стручним часописима. Рецензент више стручних књига и чланака у стручним часописима. Лиценце: одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова Инжењерске коморе Србије Члан Балканске асоцијације за заштиту животне средине BENA, дописни члан Инжењерске академије Србије, члан Академије архитектуре Србије, потпредседник Удружења урбаниста Србије, председник Друштва урбаниста Београда, председник Удружења инжењера Београда. Награде: Савеза инжењера и техничара Србије - Диплома о избору за “Заслужног члана за дугогодишње успешно ангажовање на остваривању циљева и задатака ИТ организације Србије”, Савеза грађевинских инжењера и техничара - Проглашење за “Заслужног члана Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије”, Удружења урбаниста Србије: “Повеља 50„- Истакнути појединац, Награде “Михаило Радовановић“, за вишегодишње стручно ангажовање и постигнуте резултате на струковном и методолошком унапређењу просторног и урбанистичког планирања и Велике награда“Емилијан Јосимовић“, за целокупно животно дело којим је остварен запажен допринос стручном, научном и практичном унапређењу просторног и урбанистичког планирања.

1959, Београд

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду, Одсек за конструкције, 1983. Магистрирао је 1990. а докторирао 1992. Др Ненад Шушић запослио се 1984. у "Минел-Електроградња-Пројектни биро", а од 1988. до данас ради у Институту за испитивање материјала ИМС на како научноистраживачким и развојним пројектима, тако и на решавању практичних проблема из области механике тла, фундирања објеката, изналажења узрока и санације клизишта, као и проблемима испитивања и носивости шипова. У вези са овим учествовао је у изради више од 350 стручних пројеката.

Паралелно са признатим стручним радом др Шушић се успешно бави и научно-истраживачким радом о чему сведоче његови научни радови и научна звања: звање истраживач-сарадник 1990.; научно звање научни сарадник 1992.; научно звање виши научни сарадник 1997.; научно звање научни саветник 2003. Од 2007. је члан Матичног научног одбора за саобраћај, урбанизам и грађевинарство Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Од 1996. па све до данас учествује као члан или руководилац у реализацији 5 научноистраживачких пројеката из области грађевинарства-геотехнике. Аутор или коаутор је: 19 радова објављених у међународним часописима; 105 радова објављених на међународним скуповима; 40 радова објављених у националним часописима и на скуповима; 3 техничка решења; 3 патента и ауторска дела; 1 збирке задатака из фундирања.

Од 1993. ради на Високој пословној техничкој школи струковних студија - Грађевински одсек у Ужицу као професор за 2 предмета. Школске 2012/2013. године био је професор на Државном универзитету у Новом Пазару, Департман за Техничке науке. Био је члан комисија при одбрани 3 (три) магистарске тезе и 5 (пет) доктората. Поред научно-стручног рада др Ненад Шушић са бави и иновацијама. За патенте који су признати 2007. 2013. и 2018. добио је 10 међународних и 7 националних признања из области проналазаштва.

Др Шушић је члан више међународних удружења као што су: International Society for Soil Mechanics and Geotechnical Engineering (ISSMGE), International Association of Engineering Geology (IAEG). Од 2011. члан је управног одбора Друштво за Испитивање и Истраживање Материјала и Конструкција (ДИМК-а), а од 2015. председник Српско друштво за механику тла и геотехничко инжењерство (СДМТГЕ) и генерални секретар Савеза инжењера Србије. Члан је Научног већа Института за испитивање материјала од 1993., а заменик председника Научног већа од 1997. до данас. Научна и стручна биографија др Ненада Шушића је увршћена у књизи "International Who's Who of Intellectuals", Thirteenth edition, pp 741, 1999., у издању International Biographical Centre Cambridge, England.

1939, Цетиње, Црна Гора

Дипломирао је на конструктивном смјеру Грађевинског факултета у Београду 1963. године. Као грађевински инжењер ради на пројектовању, изградњи, техничкој контроли и стручном надзору сложених и специфичних грађевинских објеката. На пројектовању ради као водећи и/или одговoрни пројектант, руководилац јединице за инжењерско пројектовање и В.Д. директора Републичког завода за урбанизам и пројектовање.
Као одговорни пројектант радио је на више од 40 мостова од којих се издвајају: мостови „Баћ 2” на магистралном путу Рожаје-Шпиљани, мост на магисталном путу Андијевица-Мурино, мост преко реке Зете у Никшићу на магистралном путу Никшић-Требиње, те санација Царевог моста у Никшићу. Пројектовао 10 индустријских објеката и значајан број објеката високоградње – стамбени објекти, хотели, спортске дворане, школе, резиденције, дечије установе, банке и др. 
У оквиру послова одговорног надзорног органа издвајају се Фабрика глинице у оквиру КАП-а са претоварним објектима у Луци Бар, Ковачница у оквиру КАП-а, мост преко реке Таре у мјесту Ђурђевића Тара и мост „Грло” преко реке Мораче. Објавио је више стручних радова у домаћим часописима и зборницима радова на конгресима и савјетовањима струковних организација. Награђен је медаљом рада за изградњу Комбината алуминијума у Подгорици.

...

Професор Универзитета у Единбургу, Велика Британија, познати и признати стручњак и истраживач у широкој области грађевинског конструктерства, са посебно израженим интересовањем и резултатима у области недеструктивних испитивања конструкција грађевинских објеката различитих намена, тј. веома широког спектра, водећи истраживач и обрађивач мноштва пројеката.
Организатор је више интернационалних конференција и председник научних саветодавних комитета тих конференција. Организовао је конференције посвећене тунелима и фундирању (Railway Enginerring Conference), као и у свету познате и конференције STRUCTURAL FAULTS AND REPAIR – Extending the Life of Bridges, Concrete+Composites, Buildings, Masonry+Civil Structures. Директор је Института за истраживања у инжењерству Единбуршког универзитета. Објавио је више од две стотине научних радова, био састављач експертиза на многим објектима и ревидент. Члан је Краљевске инжењерске академије (FREng Fellow of the Royal Academy of Engineering) и других значајних институција.

1933, Сански Мост, Босна и Херцеговина

На Геодетском одсеку Архитеконско-грађевинско-геодетског факултета у Загребу дипломирао је 1961. године, а магистрирао 1978. године на Геодетском факултету у Загребу. Докторирао је 1990. године на Грађевинском факултету у Сарајеву. Технички је директор Института за грађевинарство ИГ Бања Лука. Радио је у Геодетском заводу у Сарајеву и у Геодетској-техничкој школи у Сарајеву. 
Био је директор Републичке геодетске управе Сарајево, Геодетског завода у Сарајеву, председник Комисије за оснивање Геодетског одсека Грађевинског факултета у Сарајеву. Од 1961. до 1965. године радио је као асистент на Вишој геодетској школи у Сарајеву, а од 1976. године ангажован је на Грађевинском факултету као предавач, где је 1987. године биран за доцента. Око дванаест година је био члан Комитета за просторно планирање и заштиту човјекове околине БиХ. Од јула 1992. до децембра 1992. године био је представник Републике Српске у УНПРОФОР-у Сарајеву, а од јануара 1993. августа 1994. године био је председник Владе Републике Српске.
Обављао је више значајних јавних и друштвених функција. Као експерт учествовао је на мировним преговорима у Дејтону 1995.године. Више година био је члан Комисије за разграничење БиХ, где је и данас ангажован као савјетник. Најважнији допринос у струци и науци дао је на премеру око три и по милиона хектара земљишта, 70.000 ха комасације, обезбеђење карте 1 : 25 000 у БиХ, те бројним другим радовима из области катастра комуналних уређаја, инжењерске геодезије и др. Учествовао је у више стручних међународних пројеката. За свој рад примио је више захвалница, плакета, повеља, награда и четири одликовања.

1955, Подгорица, Црна Гора

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1980. године. Магистарски рад је одбранио 2003. године. Радни век је започео 1981. у "ОГП Општем грађевинском предузећу" Титоград, да би након тога радио у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање, на задацима одговорног пројектанта за архитектуру и урбанизам и руководилац бироа АУ и у Arcus project и Project Engineering као технички директор. Од 1998. године је запослен у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање а.д. Подгорица, као генерални директор. 2003. године прелази на Универзитет Црне Горе, прво Грађевински, а затим Архитектонски факултет, где је доцент и ради као Руководилац постдипломских студија.
Објавио је бројне публикације међу којима се издвајају: ”Arhitectutural heritage of the Skadar lake basin”, “Architectural atlas of Montenegro”,“Историја урбанизма Црне Горе”,“Три примера обликовања црногорских градова” и др. Добитник је престижних награда “Михаило Радовановић” и “Емилијан Јосимовић” зa допринос у изради просторних планова, урбанистичком и архитектонском пројектовању. Носилац ордена Светог Саве II реда, одликован одлуком Светог Синода у 2009.години.

1932, Kisselevo, Бугарска

Јачко Иванов је редовни професор Европског политехничког универзитета у Пернику Бугарска и руководилац Департмана за грађевинарство. Дипломиро је 1957. године на Универзитету у Одеси Грађевински факултет. Године 1970 стиче знање доктора наука. Редовни је члан Бугарске академије наука. Аутор је преко 280 научних радова. Руководио је и учествовао у више од 60 научних пројеката. Члан је редакционих одбора четири интернационална и четири национална часописа. Више година је активни члан Редакционог одбора часописа Грађевински материјали и конструкције, који публикује Друштво за истраживање материјала и конструкција Србије.

1945, Lom, Бугарска

Дипломирао је на Грађевинском факултету у Брну Чехословачка, где је одбранио и магистратуру 1975. године. Звање доктора наука стекао је на истом Факултету 1980. године. Од 1969. до 1971. године радио је на пројектовању и производњи челичних конструкција у Kralovopolske Strojirny у Брну. По повратку у Бугарску, од 1971. до 1974. године, радио је у "Металстрој" у Софији као пројектант челичних конструкција. Од 1974. до 1981 године био је запослен као пројектант у "Knipitis Pss", а од 1981. до 1999. године у "Knipiat-glavproekt". Од 1999. године ради на Факултету за архитектуру и конструкције у Софији. Продекан Факултета био је од 2000. до 2001. године, док је од 2000. до 2017. године био шеф Катедре за теорију конструкција. Током 30 година професионалног рада бавио се пројектовањем челичних, бетонских, композитних конструкција, мостова са ортотропним коловозним плочама и др. Аутор је 285 научних радова од којих је 150 објављено у међународним часописима и зборницима радова. Био је члан научних одбора више међународних конференција. Добитник више признања.

1945, Thessaloniki, Грчка

Астериос Лиолиос је редовни професор Универзитета Democritus University of Thrace у Xanthi. Дипломирао је 1968. године на Аристотеловом универзитету у Солуну, а докторирао 1977. године на истом Универзитету. Дипломирао је и на Економском факултету Универзитета Македоније у Солуну 1979. године. Од 1970. до 1972. године радио је у Министарству за јавне радове, а од 1972. до 1987. године на Аристотеловом универзитету у Солуну као асистент и доцент на Катедри за техничку механику. Од 1987. до 2012. године био је професор и директор Института за конструктивну механику и земљотресно инжењерство. Од 2004. до 2010. године био је потпредседник и члан Борда директора EGNATIA ODOS компаније, која је била одговорна за изградњу аутопута у северној Грчкој. У професионалној каријери бавио се пројектовањем и надзором над изградњом објеката различитих намена стамбених зграда, школа, хала, спортских дворана, индустријских постројења. Аутор је великог броја научних радова, члан уређивачких одбора више међународних часописа.