ОДЕЉЕЊЕ ЗА АРХИТЕКТУРУ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ГЕОДЕЗИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

(1933, Бијељина, Република Српска)
На Грађевинском факултету у Београду дипломирао 1960. године, стекао звање магистра наука 1972. године, а докторирао 1982. године. 13 година је радио на реализацији најзначајнијих грађевинских објеката, а после тога посветио се наставном и научном раду на Грађевинским факултетима у Београду, Нишу, Бања Луци и на Пољопривредном факултету у Београду.
Из професионалног рада издвајају се рад на извођењу насуте бране „Батлава“ код Приштине, на водопривредном систему за снабдевање водом ТЕ Обилић, изградњи ХЕ Бајина Башта и система Ђердап. Руководио је техничком припремом за ХЕ Мратиње. Радио је и на планирању и пројектовању великих хидротехничких система као што су: Водопривредна основа Црноморског слива Црне Горе, Главни пројекти одводњавања и наводњавања Неготинске низије, Генерално решење хидросистема снабдевања водом Мачве, Срема, Водопривредна основа Србије, Водопривредна основа Црне Горе. Један је од пројектаната Студије конструкцијских и хидротехничких решења и Главног пројекта велике пумпне станице Бени Амран за снабдевање водом града Алжира са 27 великих објеката.
Добитник је многих одликовања и награда, међу њима и значајне Октобарске награде града Београда за највредније достигнуће у области техничких и математичких наука и производне иновације у 1994. години.

(1950, Београд)
Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1976. године. На Архитектонском факултету у Београду ради од 1990. године. Редовни је професор од 2005. године на Департману за урбанизам и просторно планирање. Руководи у сопственом студију на трећој години, води дипломце на основним студијама и паралелно предаје на предметима Континуитет изградње града и Урбанистичка композиција на мастер студијама.
Самостално или у радним тимовима, учествовао је у више од три стотине урбанистичких, архитектонских и ентеријерских пројеката. Неки од његових значајнијих реализованих пројеката, самостално или у сарадњи са другим ауторима, су: хотел „Лагуна II“, Градац на мору, Хрватска, стамбено насеље Бежанијска коса I и II, Београд, урбанистички пројекат, Универзитет природних наука, музеј и спортски центар у Јакутску, Република Саха, Русија, Астра банка, Београд, у реализацији. Парламент Републике Узбекистан, Ташкент, Узбекистан, Казањски Кремљ, II Корпус, Казањ, Татарстан, Русија, Спортско-пословни комплекс Миленијум, Вршац, Пословни центар Гаспром-Сројтрансгас, Москва, Русија, ентеријер, СТГ банка, Москва, Русија; Конгресно-културни центар и ТВ студији.
Добитник је више од стотину домаћих и међународних награда и признања за досадашњи рад у струци. Члан је Међународне академије архитектуре – IAA.

(1939, Скопље, Македонија)
На Конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду дипломирао је 1962. године. На истом факултету је 1974. године одбранио магистарски рад, а 1989. године докторску тезу. Професионалну делатност започео је у Општем грађевинском предузећу „7. јули" у Београду. Неколико година је радио у пројектном атељеу „Србија", затим у „Машинопројекту“, „Индустроинвесту“ и „Лола инжењерингу“. У том периоду је прошао све степене свог пројектантског развоја – од почетника, до водећег пројектанта, главног инжењера струке и помоћника директора за пројектовање. У „Енергопројекту“ је око петнаест година био саветник.
На Факултету техничких наука у Новом Саду ради од 1989. године, најпре као доцент, затим ванредни професор и на крају као редовни професор. Предавао је предмете из групе теоријe конструкција – Статику, Теорију површинских носача и Динамику, као и Фундирање и Носеће конструкције. Објавио је 66 научних и стручних радова, највише из области фундирања и темељења машина. Аутор је три уџбеника и монографије „Темељи алатних машина“ и коаутор неколико стручних књига. За рад у пројектовању добио је више признања и одликовања. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем.

(1939, Ужице)
Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, Геодетски одсек, 1964. године. Магистарски рад одбранио је 1974. године, а титулу доктора техничких наука стекао је 1978. године. Редовни је професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Држао је предавања на Грађевинском факултету у Београду и на Универзитетима у Скопљу, Подгорици и Бањој Луци. Гостовао је на техничким универзитетима у Хановеру и Бечу, где је држао предавања по позиву.
Значајан допринос дао је развоју и примени аналитичке и дигиталне фотограметрије у Југославији, у областима геодезије, архитектуре и урбанизма, грађевинарства, рударства и индустрије. Руководио је стратешким пројектима и потпројектима у области научних истраживања, чији су резултати успешно примењени у пракси. Са екипом својих сарадника у Републичком геодетском заводу, развио је и утемељио концепт развоја модерног катастра у Републици Србији.
Посебна достигнућа постигао је својим ангажовањем на великим пројектима у земљи и иностранству, уводећи у решавање сложених стручних проблема оригиналне поступке и нове технологије. Био је продекан и декан Грађевинског факултета у Београду, директор Републичког геодетског завода и председник Југословенског одбора за фотограметрију. Одликован је Орденом рада са златним венцем 1988. године.

(1940, Гацкo, Република Српска)
Грађевински факултет у Београду завршио је 1963. године. Постдипломске студије на истом факултету завршио је 1976. године, а докторат техничких наука стекао је на Техничком универзитету Грацу, Аустрија 1978. године. Већи део радног века провео је у Енергопројекту где је радио као шеф истражне службе Х.Е. Кафуе – Замбија, градилиште Енергопројекта, руководилац Бироа за геодезију директор Енергопројекта, ООУР Хидроинжењеринг, генерални директор и председник УО Енергопројекта.
Као руководилац Бироа за геодезију Енергопројект – ООУР Хидроинжењеринг, успешно је водио и организовао геодетску службу на свим градилиштима у земљи и у више од четрдесет земаља широм света. Као директор Енергопројекта, ООУР Хидроинжењеринг, урадио је програм и план рада у два мандата, при чијој су реализацији регистровани изузетни пословни резултати, који су Хидроинжењеринг сврстали међу двадесет највећих консултантских компанија у свету у домену хидрограђевинских и инфраструктурних пројеката. Као генерални директор и председник Управног одбора урадио је програм и план рада система Енергопројект холдинг, за период 1990–2000, којим је систем власнички, организационо и технолошки реорганизован.
Био је и генерални директор Генерама представништва (Грчка) у Београду, а од 2002. године је генерални директор и власник предузећа Kodeco д.о.о. Био је ангажован у настави као ванредни професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду и на Грађевинском факултету Универзитета у Подгорици. Објавио је 22 стручна и научна рада и књигу „Менаџмент“.
Признања и награде у струци и науци: Награда Универзитета Београд, Награда Енергопројекта, Орден рада председника Републике са сребрним венцем, Повеља Привредне коморе Југославије за посебне резултате остварене у менаџменту и др.

(1939, Београд)
Грађевински факултет, конструктивни смер, завршио је у Београду, 1963. године. Радио је као пројектант у Бироу за конструисање „Преднапрегнути бетон“, Београд, руководилац инжењеринга у „Бродоимпексу“, пројектант поморских грађевина у предузећу за водне путеве „Иван Милутиновић“, главни инжењер у Заводу за технологију грађења Института за путеве, Београд и у ВИА пројект у Београду. Био је ангажован на пројектовању и надзору разноврсних грађевинских објеката, у почетку као сарадник – статичар, а затим као пројектант.
Значајни објекти на којима је радио као сарадник су: ремонтни гат за прекоокеанске бродове у Бијелој, мост Слободе у Новом Саду, мост преко Врбаса у Јајцу, мост преко Неретве код Роготина, мост код Шибеника у Затону, мост копно – Крк, поморске грађевине у Бару и Бијелој, бетонски док у Индији – Бомбај, мост преко Мораче у Подгорици и др. Значајни објекти које је пројектовао: мост преко бране на Тиси, мост преко Тамиша код Идвора, шест мостова преко Ибра, два моста преко Западне Мораве, петролејски вез у Бару, вертикални кеј пристаништа Панчево на Дунаву, фабрика керамичких плочица на Убу и др. Као грађевински инжењер радио је и у области ревизије.
Био је ангажован на обнови мостова порушених или оштећених ратним дејствима: мост преко реке Босне у Модричи, мост преко Сутјеске на Тјентишту, мост преко Бистрице у Србињу, мост преко Увца код Кокиног Брода, Камени мост код Брвеника, мост преко Моравице у Бујановцу, мост преко Старог Бегеја код Житишта. Урадио је велики број студија. Аутор је књиге „Мостови причају“. Добитник је више признања међу којима и Ордена рада председника СРЈ за нарочите успехе у обнови земље 1999. године.

(1941, Белa Паланка)
На Конструкторском одсеку Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1964. године. Последипломске студије је похађао на Грађевинском факултету, у Београду. Докторску тезу одбранио је на Архитектонском факултету у Београду 1987. године. Радио је у Институту за архитектуру и урбанизам Србије као сарадник на пројектовању и прорачуну конструктивних система архитектонских објеката. Од 1968. године ради на Архитектонском факултету у Београду. 1992. године биран је у звање редовног професора ка Катедри за статику конструкција, на предмету Металне и дрвене конструкције. Наставу изводи и на последипломском курсу Пољопривредни објекти, као руководилац курса, и на курсу Конструктивни системи у архитектури као учесник у настави.
Водио је или сарађивао у раду на реализацији више научноистраживачких пројеката из области становања и префабриковане градње архитектонских објеката применом производа дрвне индустрије. Аутор је индустријализованог система под називом Лаки кровни везачи, система за префабриковану монтажну градњу дрвених кровних структура са реализованим патентом. Из те области има преко 300 пројектованих и изведених дрвених кровних конструкција у ширем окружењу и Руској Федерацији.
Своје тезе доказао је кроз више од 50 реализованих конструкција објеката у бетону и челику, 165 идејних и главних пројеката изведених конструкција у технологији лепљеног ламелираног дрвета и кроз више стотина изведених објеката у систему ЛКВ. Аутор је више дела из области пројектовања конструкција у дрвету.

(1940, Средњe, Босна и Херцеговина)
Докторску дисертацију одбранио на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Редовни професор универзитета УНИОН у Београду, на Факултету за градитељски менаџмент. Учествовао је у реализацији или руководио реализацијом на многим градитељским пројектима у земљи и иностранству - Замбија, Ангола, Ирак, Кувајт, УАЕ.
Научноистраживачким радом бавио се у пракси на пројектима. Нарочито је запажен његов дугогодишњи научноистраживачки рад у области истраживања поузданости техничких система у грађевинарству и у области идентификације ризика у грађевинарству, са посебним нагласком на ризик реализације рокова динамичког плана грађевинског пројекта. Као члан Републичке комисије за ревизију капиталних објеката, учествовао је као координатор или известилац на преко 50 капиталних објеката.
Аутор је двадесетак књига и више од 60 стручних и научних радова у области организације и технологије и управљања и руковођења пројектима у градитељству. Више пута је награђиван и одликован: Медаља рада, Орден рада, Орден за војне заслуге и др.

(1941, Београд)
Архитектонски факултет у Београду завршио је 1965. године. У току дуге професионалне каријере, тридесет година је провео радећи на тржиштима Енглеске, Јужне Африке, Зимбабвеа, Боцване и Маурицијуса. Радни век је започео у Југословенском грађевинском центру у Београду као самостални архитекта и координатор сарадње са енглеским фирмама. Као директор United consulting, architects, engineers and project managers – UNICO, Лусака, Замбија, учествовао је осим организационог, административног и финансијског вођења компаније, у пројектовању, припреми пројектне документације, тендерским процедурама и менаџменту грађевинских уговора.
У периоду 1971–1983. година радио је у иностраним компанијама „Енергопројекта“, након чега води сопствену праксу КММ Architects у Габерону, Боцвана. Руководио је пројектом санације и реконструкције канадске званичне резиденције у Београду, а у периоду 2004- 2005. година био је виши саветник директора Грађевинске дирекције Србије за иностране уговоре и стандардизацију процедура уговарања и администрирања грађевинских уговора. Члан је тендерске комисије за доделу међународних тендера у Европској комисији за реконструкцију.
Важнији реализовани пројекти су му Југословенска амбасада у Лусаки, 18-спратна административна зграда у Лусаки, колеџ за Специјалне јединице војске Замбије, Завод за реконструкцију, одржавање, ремонт и преквалификацију авиона и мотора замбијског ваздухопловства, стамбена насеља за Стамбену корпорацију Маурицијуса, преко 2000 вишеспратних jединица, Атхлоне болница у Лобатсеу, затворски комплекс у Махалапyеу, национални стадион у Габерону за 25.000 гледалаца и др.

(1933, Нови Сад)
Грађевински факултет у Београду завршио је 1958. године, магистрирао 1967. године, а титулу доктора техничких наука стекао је 1978. године. У вишедеценијском богатом и успешном професионалном и научном раду имао је велики број различитих функција. Као заменик и генерални директор Института за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд, био је руководилац и истраживач бројних пројеката из области водопривреде, од раних седамдесетих до средине деведесетих година прошлог века. Водио је најважније, капиталне студије и истраживања из области интегралног управљања и коришћења речних сливова.
У периоду 1986–1998. година био је редовни професор Факултета техничких наука у Новом Саду. Наставу је изводио и на Грађевинском факултету у Нишу, Рударско-геолошком факултету у Београду, Грађевинском факултету у Загребу. Био је гостујући професор на Civil faculty University of Manitoba, Winnipeg, Canada и Грађевинском факултету WITS универзитета у Јоханесбургу, Јужна Африка.
Као експерт Унеска, написао је јединствену и једину те врсте монографију “Guidelines for Conducting Water Resources Assessment”, UNESCO. Објавио је десет монографија и књига и више од 170 радова у националним и међународним часописима, покривајући широк спектар тема и проблематика из интердисциплинарне области развоја и интегралног управљања водним системима и животном средином. Био је и реализатор у више од 90 пројеката и студија у Србији и иностранству. Дописни је члан Војвођанске Академије наука и уметности. Добитник је бројних награда и признања.

(1937, Зрењанин)
Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 1960. године, магистрирао 1968. године. Докторску дисертацију је одбранио је 1975. године, такође на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Радни век започиње 1967. године у грађевинском предузећу „Тунелоградња“ Београд . Након тога ради у „Рудар“ Тузла, и Институт за рударска и хемијско-технолошка истраживања у Тузли. Од 1967–1981. године ради као асистент, научни сарадник и виши научни сарадник у Институту за испитивање материјала Републике Србије. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду је ангажован од 1981. године. За редовног професора на истом факултету изабран је 1988. године. Осим наставе на матичном факултету, држао је наставу и на факултетима у Новом Саду, Подгорици, Нишу и Приштини.
Аутор је или коаутор 24 књиге, око 250 научних радова, више од 200 стручних радова, око 100 значајних пројеката и великог броја експертиза рецензија, техничких решења и сл. Руководио је израдом 12 студија и четири научноистраживачка пројекта. У научноистраживачком и стручном раду бавио се проблематиком грађевинских материјала, технологије бетона и грађевинског конструктoрства у најширем смислу речи, нарочито конструкцијама од армираног и преднапрегнутог бетона, зиданим конструкцијама, санацијама и ојачањима конструкција.
Најзначајнији реализовани пројекти су му: мост преко Дунава код Бешке (први сарадник пројектанта проф. Б. Жежеља), санација истог моста оштећеног у НАТО бомбардовању (носилац идејног решења и консултант при изради пројекта), пешачки висећи мост преко Ибра у Матарушкој Бањи, мост преко Неретве у Мостару, мост преко Неретве у Чапљини.

(1937, Битољ, Македонија)
Грађевински факултет, конструктивни смер, завршио је у Београду 1963. године. Магистрирао је на Грађевинском факултету у Београду 1979. године, а докторирао је на истом факултету 1989. године. Као грађевински инжењер радио је у три области: у привреди – две године је био шеф производње фабрике, једанаест година технички руководилац фабрике „Стандардбетон“, четири године главни инжењер развоја „Комграпа“. На Грађевинском факултету у Београду на катедри из технологије и организације грађења био је асистент по позиву из привреде, десет година. У Институту за испитивање материјала Републике Србије радио је седамнаест година у Центру за бетон и хемију, где је водио истраживачке пројекте и суперконтролу на великим објектима у Београду. Највише је радио у области технологије и организације грађења, бетонске префабрикације и рада у зимским условима.
Аутор је 15 изведених сложених пројеката, седам изведених мање сложених пројеката, 35 студија, инвестиционих пројеката и сличних радова. Такође је аутор четири патентирана проналаска, пет примењених патената и три примењене иновације. У домаћим часописима објавио је 79 радова, у страним часописима деветнаест. Аутор је десет монографија из области грађевинарства.
Добитник је бројних признања за стручни и научни рад у Институту за испитивање материјала Републике Србије, награде Привредне коморе Београда за остварене иновације и др.

(1941, Београд)
Завршио je Грађевински факултет Универзитета у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Грађевинском факултету у Нишу 1993. године. Одмах по дипломирању, 1966. године, изабран је у звање асистента на предмету Испитивање конструкција на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, где је крајем 1969. године реизабран.
Крајем 1970. године прелази у ГИП „Јединство“ из Смедеревске Паланке, прво на дужност главног инжењера, а затим на дужност управника градње. Од почетка 1972. године налази се на дужности шефа одељења, а затим шефа одсека у звању саветника за Испитивање конструкција Завода за грађевинску технику Института „Кирило Савић“ у Београду. Од 1982. године ради на Грађевинском факултету у Суботици, где је почетком 1983. изабран у звање предавача, а потом почетком 1988. године у звање професора више школе.
Године 1994. изабран је за ванредног професора за предмет Испитивање конструкција, а почетком 1999. године добија звање редовног професора за предмет Експериментална анализа конструкција и Статика линијских носача I. Од краја 2007. године ради као виши научни саветник у Саобраћајном институту ЦИП.

(1944, Рибник, Република Српска)
Дипломирао је на Грађевинском факултету Униварзитета у Београду, конструктивни смер. Радио је у више грађевинских фирми у Новом Саду на пословима одговорног пројектанта, а 1990. године је основао сопствено предузеће за пројектовање и инжењеринг у грађевинарству „Сигма инжењеринг”, са којим је реализовао преко 800 пројеката за најразличитије објекте и намене: стамбене зграде, хотеле, мотеле, спортске хале и фискултурне сале, управне зграде, лабораторије.
Од пројеката конструкције које је урадио издвајају се између осталог они за хотел „Оморика” на Тари, фабрику намештаја „Удиш” Урошевац, Центар за снабдевање активних војних лица „Батајница”, фабрику ПВЦ подова „Синтелон” Бачка Паланка, монтажне објекте у Либији, фабрику стакла „Алба” у Новом Саду, фабрику минералне воде „Минаква" и др. Систематизовао је, усавршио и прилагодио нашим технолошким условима извођења челични кровни носач, система трозглобног лука за затегом.
Разрадио је и у неколико објеката реализовао монтажне армиране бетонске силосе мањег капацитета. Први у Југославији пројектовао и реализовао колске ваге за камионе и шлепере носивости до 60 т, али у арм. бетонској конструкцији и др.

(1940, Дечане)
Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1963. године, магистрирао је на Грађевинском факултету у Загребу 1974. године, а докторирао на Грађевинском факултету у Београду 1983. године. Од 1963. до 1972. године радио је на пројектовању, надзору и извођењу радова у предузећу „Пут“ и као асистент на ВТШ и Техничком факултету у Приштини. Од 1972. године ради као водећи пројектант у Стамбеном предузећу и „Урбису" у Новом Саду. Пројектује и реализује више објеката од различитих материјала. Упоредо с тим, од јануара 1974. године у Центру Грађевинског факултета у Београду и Факултету техничких наука у Новом Саду асистент је на Статици конструкција, све до избора за доцента и преласка на ФТН почетком 1980. године. За ванредног професора изабран је 1984, а за редовног 1988. године, за област Бетонске конструкције. Године 2008. изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду. Од почетка 1982. до краја 2006. године, са прекидом од 4 године, руководио је Грађевинским, а шест година и Архитектонско-грађевинским одсеком. Декан ФТН у Новом Саду био је у периоду 1986 - 1988. године.
Руководио је израдом пет тема, три потпројекта и 13 пројеката из основних и технолошко-развојних истраживања. Вредне резултате постигао је у теорији конструкција, земљотресном инжењерству, БК, фундирању, испитивању процени стања и интервенцијама на објектима. Пројектант је санација конструкција зграда Одмаралишта „Нафтагаса" у Бечићима, Силоса у Куманову-Македонија, више цркви, моста преко Врбаса у Бањој Луци. Коаутор је патента за обезбеђење оштећених АБ конструкција подупирањем, применом косника и преднапрегнутих затега. Пројектант је конструкције за мноштво објеката, међу којима су: Српско народно позориште у Новом Саду, Новосадска банка, Споменик шарпланинском борцу. Аутор је бројни научнмих и стручних радова, уредник часописа и више књига публикованих на српском и енглеском језику. Носилац бројних награда и признања. У претходном мандату био је председник Инжењерске академије.

(1941, Београд)
Дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1963. године, у атељеу проф. Станка Клиске. Исте године се запослио у Институту за архитектуру и урбанизам Србије. 1969. године прелази на матични факултет, а 1989. године постаје редовни професор на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање. Руководи у сопственом студију на другој, трећој и четвртој години и паралелно предаје на предмету „Градски центри и пешачке зоне“.
Бави се пројектантским, педагошким и истраживачким радом. Посвећује се најпре, архитектонско урбанистичкој проблематици у то време актуелне стамбене изградње од 1963-1977. године, када се са посебном истрајношћу бави проблематиком реконструкције и ревитализације градских центара са увођењем пешачких зона у ткиво градитељског наслеђа. Аутор је великог броја пројектованих и реализованих објеката и комплекса. Учествовао је на преко 25 југословенских, републичких и међународних конкурса, самостално или у тиму, на којима је добио низ награда. Објавио је 8 монографских студија везаних за архитектонско и урбанистичко пројектовање и процес праћења реализације. Најзначајнија изведена дела, урађена самострално или са другим ауторима, су му: Стамбено насеље „Јулино брдо“ у Београду, Стамбени блок у Булевару 23. октобра у Новом Саду, Међународни конкурс за стамбени кварт Гоцлав у Варшави, Стамбено насеље „Блок 19А“ у Новом Београду, Градски трг у Ваљеву, реконструкција уже зоне центра Пожаревца са пешачком зоном, реконструкција Херцеговачке улице у центру Подгорице и др.
Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: Велика награда архитектуре Србије за животно дело 1988, Савезна „Борбина“ награда и републичка „Борбина“ награда за најбоље остварење архитеката Југославије 1983, Октобарске награде града Београда 1970. и 1972. године и др.

(1939, Цетиње, Црна Гора)
Дипломирао је на конструктивном смјеру Грађевинског факултета у Београду 1963. године. Као грађевински инжењер ради на пројектовању, изградњи, техничкој контроли и стручном надзору сложених и специфичних грађевинских објеката. На пројектовању ради као водећи и/или одговoрни пројектант, руководилац јединице за инжењерско пројектовање и В.Д. директора Републичког завода за урбанизам и пројектовање.
Као одговорни пројектант радио је на више од 40 мостова од којих се издвајају: мостови „Баћ 2” на магистралном путу Рожаје-Шпиљани, мост на магисталном путу Андијевица-Мурино, мост преко реке Зете у Никшићу на магистралном путу Никшић-Требиње, те санација Царевог моста у Никшићу. Пројектовао 10 индустријских објеката и значајан број објеката високоградње – стамбени објекти, хотели, спортске дворане, школе, резиденције, дечије установе, банке и др.
У оквиру послова одговорног надзорног органа издвајају се Фабрика глинице у оквиру КАП-а са претоварним објектима у Луци Бар, Ковачница у оквиру КАП-а, мост преко реке Таре у мјесту Ђурђевића Тара и мост „Грло” преко реке Мораче. Објавио је више стручних радова у домаћим часописима и зборницима радова на конгресима и савјетовањима струковних организација. Награђен је медаљом рада за изградњу Комбината алуминијума у Подгорици.

(1933, Сански Мост, Босна и Херцеговина)
На Геодетском одсеку Архитеконско-грађевинско-геодетског факултета у Загребу дипломирао је 1961. године, а магистрирао 1978. године на Геодетском факултету у Загребу. Докторирао је 1990. године на Грађевинском факултету у Сарајеву. Технички је директор Института за грађевинарство ИГ Бања Лука. Радио је у Геодетском заводу у Сарајеву и у Геодетској-техничкој школи у Сарајеву.
Био је директор Републичке геодетске управе Сарајево, Геодетског завода у Сарајеву, председник Комисије за оснивање Геодетског одсека Грађевинског факултета у Сарајеву. Од 1961. до 1965. године радио је као асистент на Вишој геодетској школи у Сарајеву, а од 1976. године ангажован је на Грађевинском факултету као предавач, где је 1987. године биран за доцента. Око дванаест година је био члан Комитета за просторно планирање и заштиту човјекове околине БиХ. Од јула 1992. до децембра 1992. године био је представник Републике Српске у УНПРОФОР-у Сарајеву, а од јануара 1993. августа 1994. године био је председник Владе Републике Српске.
Обављао је више значајних јавних и друштвених функција. Као експерт учествовао је на мировним преговорима у Дејтону 1995.године. Више година био је члан Комисије за разграничење БиХ, где је и данас ангажован као савјетник. Најважнији допринос у струци и науци дао је на премеру око три и по милиона хектара земљишта, 70.000 ха комасације, обезбеђење карте 1 : 25 000 у БиХ, те бројним другим радовима из области катастра комуналних уређаја, инжењерске геодезије и др. Учествовао је у више стручних међународних пројеката. За свој рад примио је више захвалница, плакета, повеља, награда и четири одликовања.

(1955, Подгорица, Црна Гора)
На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1980. године. Магистарски рад је одбранио 2003. године. Радни век је започео 1981. у "ОГП Општем грађевинском предузећу" Титоград, да би након тога радио у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање, на задацима одговорног пројектанта за архитектуру и урбанизам и руководилац бироа АУ и у Arcus project и Project Engineering као технички директор. Од 1998. године је запослен у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање а.д. Подгорица, као генерални директор. 2003. године прелази на Универзитет Црне Горе, прво Грађевински, а затим Архитектонски факултет, где је доцент и ради као Руководилац постдипломских студија.
Објавио је бројне публикације међу којима се издвајају: ”Arhitectutural heritage of the Skadar lake basin”, “Architectural atlas of Montenegro”,“Историја урбанизма Црне Горе”,“Три примера обликовања црногорских градова” и др. Добитник је престижних награда “Михаило Радовановић” и “Емилијан Јосимовић” зa допринос у изради просторних планова, урбанистичком и архитектонском пројектовању. Носилац ордена Светог Саве II реда, одликован одлуком Светог Синода у 2009.години.