Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

ОДЕЉЕЊЕ ЗА РУДАРСТВО И ГЕОЛОГИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

Вујанић Владета

(1944, Шабац)

На Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1968. године. Магистрирао је из области Стабилности косина у чврстим слојевитим стенским масама, на истом факултету 1978. године. Од 1971. године ради у Институту за путеве, Београд, углавном на истраживању и испитивању, те пројектовању геолошко-геотехничких радова за потребе планирања, пројектовања, изградњу и експлоатацију објеката, посебно путно - саобраћајне инфраструктуре, на простору бивше Југославије и у иностранству (Либија, Ирак, Алжир, те бивши СССР). Директор је Завода за геотехнику. Бавио се научноистраживачким радом из области геологије и геотехнике, грађевинарства, саобраћаја, урбанизма и планирања. Учествовао је у раду више научноистраживачких и развојних пројеката републичког и савезног значаја за путну привреду. Урадио је више 350 елабората, геотехничких подлога, пројеката, студија, извештаја, експертиза и сл, из области геологије и геотехнике. Аутор је или коаутор више од 280 научно-стручних радова, објављених у земљи и иностранству. Урадио је или учествовао у изради 25 студија и истраживачких пројеката. Објавио је седам монографских радова и књигу, као коаутор, „Падине“. У професионалном раду бавио се, пре свега, општим принципима и методологијом геолошко-геотехничких истраживања за потребе путарства. Добитник је бројних признања.

Јелисавац Бранко

(1955, Нови Козарци)

У Београду, на Рударско–геоло­шком факултету, на Геолошком одсеку, Смер за геотехнику, дипломирао је 1980. на тему „Геотехнички услови изградње аутопута преко клизишта Умка - Дубоко“. На Гео­те­хници 1980-83. одслушао постдипломске студије. У протеклих тридесет пет година ради у  За­воду за геотехнику, где пролази сва стручна унапређења: сарадник, само­стални пројектант, водећи инжењер, шеф Одељења за геотехничке студије, пројек­то­вање и истраживања и шеф Одељења за инжењерску геологију и хи­дрогеологију. Од 2015. ради као саветник. 1980-2015. ради на пословима планирања, пројектовања, изградње и од­ржа­вања разноврсних објеката саобраћајне и др. инфраструктуре. Такође уче­ствује у истраживањима и надзору на пројектима у Југославији (БиХ и Цр­ној Гори), Ираку (1983), Русији (1987) и у Републици Српској. 1992-2007. аутор је више инжењерско-геолошких и геотехничких студија за генералне пројекте у склопу којих је усвојено преко 500 km коридора ауто­путева у Србији. 2005-2011. одговорни пројектант геотехничких подлога више путних праваца. 2005-2007. члан Републичке комисије за технички преглед изведених радова и пуштање у пробни рад бране „Првонек“ код Врањске Бање. 2007-2008. члан Републичке комисије за технички преглед измештања и регу­лације корита реке Колубаре у зони копа „Тамнава - источно поље“. 2013-2014. члан Републичке ревизионе комисије за стручну контролу техни­чке документације објеката од значаја за Републику за Студију оправданости и Идејног пројекта: Изградње гасовода ЈУЖНИ ТОК. 2014-2015. члан Републичког штаба за ванредне ситуације. Урадио је преко 200 елабората, пројеката, студија, извештаја, техничких кон­трола и експертиза из области геологије и геотехнике, за потребе путне привреде и других корисника. Аутор је или коаутор 130 научно-стручних радова, 76 објављено на домаћим скуповима и конгресима, а 54 у иностранству. Урадио је или учествовао у изради 12 геотехничких студија и две монографије.

Љубојев Миленко

(1954, Тузлa, Босна и Херцеговина)
Завршио Рударско-геолошки факултет у Тузли 1978. године. Магистрирао је 1987. године на смеру Опште механике стена Рударско-геолошког факултета у Београду. Докторирао је 1992. године на Рударско-геолошком факултету у Тузли. Радни век је започео на коповима мрког угља „Турија” у Бановићима. Радио је као асистент на Рударско-геолошком факултету у Тузли, а од 1992. године запослен је у Институту за бакар Бор. У Заводу за рударство Института за бакар Бор, као научни сарадник, ангажован је на сложеним и одговорним пословима из области подземне експлоатације. Био је руководиолац Одељења за подземну експлоатацију, руководилац лабораторије за геомеханику и испитивање, помоћник директора за научноистраживачки рад. Саветник је директора за науку и геомеханику. 

Руководио је пројектом Министарства за науку, технологију и развој, учествовао у изради великог броја пројеката, студија и елабората, аутор је бројних монографија и стручних и научних радова. Из стручног опуса се издвајају: Детаљна геолошка истраживања простора „ЈАБЛАНИ“ (П.К.Богутово село, Јужни ревир) Рудник и термоелектрана Угљевик, Република Српска; Елаборат о геолошким истраживањима и физичко-механичким испитивањима стена трасе тунела за измештање Кривељске реке, НИП РС; Геотехничка и хидрогеолошка истраживања на флотацијској брани 3А „Велики Кривељ“ и др. 

Магдалиновић Недељко

(1947, Бор)
Дипломирао је 1970. године на Рударско-металуршком факултету у Бору. Магистарске студије завршио је 1976. године, одбраном магистарског рада на Рударско-геолошком факултету у Београду, a докторску дисертацију одбранио је 1979.године на Техничком факултету у Бору. Од 1970. године ради на Техничком факултету у Бору, где је биран у сва звања, и био је продекан и у четири мандата декан Техничког факултета. У периоду од 1998–2000. година био је директор Института за бакар у Бору. Сада је редовни професор Мегатренд универзитета, Факултета за менаџмент у Зајечару,
Од 2006. године члан је Националног савета за научни и технолошки развој Републике Србије, у име Конференције универзитета Србије. Био је експерт Савезног министарства за науку, технологију и развој, члан Савета министарства за енергетику и рударство Републике Србије, члан научних већа института и научних одбора националних и међународних научно-стручних скупова и часописа.
Аутор је више универзитетских уџбеника, практикума, стручних књига, и монграфија, као и око 150 научних и стручних радова. Учествовао је у реализацији 76 истраживачких студија, пројеката технологија и постројења за припрему и концентрацију минералних сировина. Коаутор је патената и руководио је истраживачко развојним пројектима финансираним од стране Министарства науке и технологије Републике Србије Редовни је члан Балканске академије наука за минералне технологије.
Добитник је више признања и награда: Орден рада са златним венцем, Октобарска награда Бора, Шистекова награда РТБ Бор и др.

Митић Радомир

(1930, Сокобања)
Рударски факултет у Београду завршио је 1955. године. Магистрирао је 1978, а докторирао 1981. године на истом факултету. По завршетку Рударског факултета запослио се у Руднику мрког угља „Соко“, Читлук, Сокобања, најпре као погонски инжењер, а потом као главни инжењер, шеф инвестиција и директор инвестиција. У Тимочке руднике угља прелази 1959. године на радно место шефа инвестиција Басена.
Оснива Рударско-грађевински погон за извођење свих инвестиционих рударских радова (РГП – Књажевац), чији је први управник. Након тога ради у Индустрији „14.октобар“ Крушевац, на изради планова и програма производње опреме за рударство и посебно за припрему минералних сировина. У пословном удружењу „Румаг“ је ангажован на пласману производа чланица удружења, односно на мeђународној сарадњи, посебно са фирмама из Чехословачке, Енглеске, Пољске и ДР Немачке.
1967. године преузима „Југофундов“ погон у Либији, где ради две године на пројектовању и изради дубоких бунара за производњу воде. По повратку у земљу, преузима техничко руковођење израдом дубоких окана у „Трепчи“, рудник Стари трг. 1975. године прелази у Пословну заједницу „Рудис“, Трбовље, Словенија. Постављен је за директора представништва „Рудис – Иран“ у Техерану, где ради на истраживању и профилима будућих брана у иранском Курдистану и изградњи истражних окана и узорковању руде из лежишта руде гвожђа Гол-е-Гохар код Кермана.
Током боравка у земљи, као хонорарни наставник – доцент, држао је предавања на Рударском одсеку РГФ Београд из предмета Организација радилишта у рударству. Аутор је или коаутор више од 170 студија, пројеката, инвестиционих програма, експертиза, ревизија и техничких прегледа – пријема изведених објеката.

Стјепановић Младен

(1936, Маглај, Босна и Херцеговина)
Рударско-геолошки факултет у Београду завршио је 1960. године. Магистрирао је на Рударско-геолошком факултету у Тузли, 1972. године, а докторирао на Рударско-геолошком факултету у Београду 1987. године. У рударству, на различитим сложеним пословима, радио је 45 година: у пракси – у рудницима мрког угља Теслић, Зеница, Какањ, Бреза и Била, и на различитим местима и нивоима образовања и научноистраживачког рада на факултетима. На Рударско-геолошком факултету у Тузли радио је 26 година као професор и декан факултета. Након тога држи наставу на Техничком факултету у Бору и на Технолошком факултету Бања Лука, Одсек за рударство у Приједору.
Дао је значајан допринос из шире области подземне експлоатације минералних сировина, израде рудничких објеката, пројектовања рудника, а посебно у домену одређивања оптималних параметара подземног производног система, као и у изучавању нових нетрадиционалних рударских технологија. Био је главни и одговорни уредник више научних и стручних часописа. Аутор је студија и пројектних решења и великог броја стручних и научних радова објављених у земљи и иностранству.
Руководио је и радио на значајним републичким стратешким истраживачким пројектима дефинисаним у Академији наука и Фонду науке БиХ. Објавио је више уџбеника, књига и монографија и учествовао је у изради и ревизији низа пројеката. За свој рад и иновације у рударској струци добио је већи број признања и награда.

Трајковић Слободан

(1949, Звечан)
Диплoмираo је 1977. године, магистрираo 1984, дoктoрираo 1993. године, на Рударско-геолошком факултету у Београду. Након дипломирања, запошљава се у РMХК Трепча, где у руднику Стари Трг ради првo као технички рукoвoдилац хoризoнта, а затим као шефа инвестициoних радoва на отварању Х-ХI хоризонта. 1978. године изабран је за асистента на Рударско-геолошком факултету у Београду, за предмете Израда пoдземних прoстoрија великoг прoфила и Рударски истражни радoви. Унапређен за дoцента за исте предмете 1993. године, за ванредног прoфесора изабран је 1998. године, а за редовног 2003. године.
На пoследиплoмским студијама пoверена му је настава из научне oбласти Теoретски принципи бушења и минирања кoд радoва пoд земљoм, Специјална минирања, Израда подземних просторија минирањем и Мере заштите при изради подземних просторија. Пoред oбавеза у настави oбављаo и друге дужнoсти на факултету: био је шеф Збирке мoдела и oпреме из рударских радoва и израду пoдземних прoстoрија, управник Шкoлскoг рудника на Авали, прoдекан на РГФ, технички секретар и уредник часoписа „Пoдземни радoви“.

Дамњановић Добрица

(1954, Смедерево)
На Ру­да­рско-геолошком факултету Универзитета у Београду (Геолошки одсек, Смер за геотехнику), дипломирао је 1980. На истом смеру у периоду 1984-87. одслушао четири семестра постдипломских студија (III степен).У јануару 1982. примљен у стални радни однос у Геозаводу-Институт за хидрогеологију и инжењерску геологију. За про­теклих три­десет три године у Геолошком заводу Србије (раније Геозавод), про­шао све фазе унапређења: приправник (1982), млађи истраживач-сарадник (1982/84), истра­живач-пројектант (1984/90), виши истраживач-пројектант (1990/94), воде­ћи ис­траживач – пројектант (1994/98). У том периоду радио уг­лавном на истра­жи­вању и испитивању, те пројектовању геолошко-геотех­ни­чких радова за по­требе планирања, пројектовања, изградњу и експло­ата­цију објеката, посебно на изради инжењерско-геолошких карата, на простору бив­ше Југославије. Бавио се нау­чно-истраживачким радом из области гео­логије и геотехнике. Од 1998. до данас, био је на руководећим пословима у Геолошком заво­ду Ср­бије: шеф Сектора за инжењерску геологију (1998/2000.), директор Се­ктора за инжењерску геологију (од 2000-2006), начелник Сектора за хидро­геологију и инжењерску геологију (од 2006-2012), начелник Одељења за инже­њерску геологију (од 2012. до данас). Урадио је више од 250 елабората, геотехничких подлога, пројеката, студија, извештаја, експертиза, вештачења и сл, из области геологије и геотехнике, за потребе разних корисника. Поред тога радио и на по­словима израде инже­њерскогеолошких и геотехничких подлога за различите урбанистичке планове и подлоге (генералне, детаљне урбанистичке пројекте, урбани­стичке пројекте и регулационе планове) за насеља, регионалне водо­воде и др. Учествовао у геотехничким истраживањима за велики број главних пројеката за изградњу различитих објеката. Аутор је или коаутор више научно-стручних радова, објављених у зем­љи и иностранству. Учествовао је у раду бројних стручних и истраживачких комисија.

Милић Витомир

(1964, Књажевац)
1983. године се уписао на Технички факултет у Бору, Одсек рударски, Смер за експлоатацију лежишта минералних сировина. Основне академске студије је завршио 30.03.1990. год. одбраном дипло­мског рада. Магистарски рад одбранио је 25.06.1993. године, на Техничком факултету у Бору. До­кторску дисертацију под називом ”Истраживање основних параметара нових метода полуетажног принудног зарушавања за откопавање дубоких делова борског лежишта” успешно је одбранио 02.04.1997. године.Након дипломирања засновао је радни однос на Техничком факултету у Бору у својству асистента приправника, на предмету Технологија подземне експлоатације. После одбране ма­ги­старског рада, у априлу месецу 1994. године изабран је у звање асистента на предмету Технологија подземне експлоатације.У звање доцента изабран је 15.11.1997. године на предметима: Основи експлоатације лежишта минералних сировина и Технологија подземне екс­плоатације. У звање ванредног професора изабран је 25.11.2002. године за групу предмета из области рударства: Основи експлоатације лежи­шта минералних сировина, Основи рударства, Израда рудничких просто­рија, Технологија подземне експлоатације и Пројектовање рудника. Од шко­лске 2005/06 држи наставу и из предмета Вентилација рудника. У звање редовног професора изабран је 14.11.2007. године за групу предмета из области руда­рства. Сада изводи наставу на студијском програму Рударско инжењерство на предметима: Технологија подземне експлоатације, Методе откопавања, Про­јектовање рудника, Вентилација рудника, Израда специ­јалних подземних објеката, и Нетрадиционалне технологије подземне екс­плоатације. У периоду од 01.10.2002–01.10.2006 године, налазио се на функцији проде­кана за финансије и научно-истрживачки рад на Техничком факултету у Бору. У периоду од 01.10.2006– 01.10.2009. године налазио се на функцији продекана за финансије. Од 01.10. 2009. године налази се на функцији шефа Катедре за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина. Од 1.10.2010. налази на функцији шефа Рударског одсека. У току рада на Техничком факултету у Бору, осим у извођењу наставе на предметима на којим је изабран, самостално или као коаутор учествовао је у изради 164 научно-стручна рада и то: 31 штампан рад у часописима, 96 радова саопштених на међународним скуповима и скуповима са међународним учешћем и 37 радова саопштених  на домаћим скуповима. Учествовао је на изради 14 пројеката и студија значајних за привреду. У рецензијама пројеката, студија и универзитетских уџбеника учествовао је 45 пута.Аутор је и коаутор 2 основна универзитетска уџбеника.

Јовановић Лариса

(1947, Самарканд, Узбекистан)

Дипломирала je 1970. године нa Геолошком факултету Московског државног универзитета (МГУ) Ломоносов. Магистрирала је на катедри за геохемију МГУ 1975. године, а докторирала на Катедри за геохемију Рударско-геолошког факултета у Београду 1986. године. Радила је на истраживачким пројектима САНУ, на технолошким пројектима Института за општу и физичку хемију и пројектима проучавања састава и особина минералних и термоминералних вода у Институту за водопривреду “Јарослав Черни”. Била је ангажована као научно-стручни преводилац и инокореспондент у Компанији “Браћа Карић” - индустријски и грађевински инжењеринг, и учествовала је у раду са иностраним пословним делегацијама на припреми и превођењу бројних пројеката.
Од 1993. до 2006. године радила је на Универзитету БК, као ванредни професор на предметима Еколошки менаџмент и Технолошки развој и редовни професор за уже научне области Менаџмент животне средине и Управљање квалитетом и технолошким развојем. У периоду 2006-2007. година била је директор Високе школе за Eколошки инжењеринг Универзитета Унион, а од 2008. године запослена је на Универзитету Едуконс у Сремској Каменици.
Публиковала је око 190 научних радова из метода проучавања и синтезе нових материјала, компјутерског моделирања, геохемије, биогеохемије, физичке хемије, еколошког менаџмента, и заштите животне средине. Аутор је и коаутор 5 монографија, и 2 дела монографско-уџбеничког карактера. Председник је Управног одбора Научно-стручног друштва Ecologica, и главни уредник часописа „Ecologica“.
Дописни члан је Међународне академије информатизације, дописни и редовни члан Српске Академије иновационих наука.

Јовановић Родољуб 

(1946, Зајечар)

Дипломирао је 1973, на Техничком факултету у Бору, магистрирао 2005. и докторирао 2007. на  Фа­култету за пословне студије  Мегатренд Универзитета у Београду. После дипломирања радио је као инжењер приправник и сменски инжењер у Флотацији Рудника бакра Бор. У периоду од 1979. до 1984. био је технички директор, а од 1984. до 1990. је директор Флотације. Од 1990. до 2000. радио је као помоћник директора Рудника бакра Бор за производњу и развој неме­та­ли­чних минералних сировина. Од 2000. до 2003. обављао је послове стру­чног сарадника за производњу неметала и руководиоца Сектора за производњу и развој неметала.  Од 2003. године стално је запослен на Факултету за менаџмент у Зајечару. После одбрањене магистарске тезе, изабран је за асистента за предмет Управљање пројектима. По одбрани докторске дисертације изабран је у звање доцента, а од 2011. год. у звање ванредног професора. На функцији продекана за наставу је био од 2009. год. до одласка у пензију 2012. год. 

Публиковао је преко 30 научних и стручних радова у домаћим и међуна­родним часописима. Од тога пет у домаћим часописима и 20 саопштења на научно-стручним скуповима. У иностранству је публиковао 10 радова и то 7 на научно стручним скуповима и 3 у часописима. Aутор је и коаутор неколико универзитетских уџбеника. Као стручни сарадник или консултант, учествовао је у изради преко 10 про­јеката за потребе Рудника бакра Бор.         

Трумић Милан

(1966, Бор) 

Студије започиње 1985. године на Техничком факултету у Бо­ру - Смер за припрему минералних сировина. Ди­пломирао је 1990. године. Након дипломирања запошљава се у РБН-у и почиње да ради у Борској флотацији, а 1991. године прелази у Флотацију Велики Кривељ. Након поло­женог стручног испита из области рударства постављен је за руководиоца Јаловишта, а затим 1993. године на место техничког руководиоца производње. На Технички факултет у Бору, где се и сада налази, прелази 1995. године. Магистарске студије уписује 1992. године на Техничком факултету у Бору, струка рударска - профил: магистар техничких наука за припрему минералних сировина. Успешно је одбранио магистарску тезу 30.06.1998. године. Рад на докторској дисертацији са темом: ‘’Модел кинетике просејавања’’ започео је 1998. године, а исту је успешно одбранио 15. децембра 1999. године на Техничком факултету у Бору. Јануара 2000. године изабран је у звање доцента на предмету Одво­дњавање, јаловишта и заштита животне средине, а настава му је поверена и из предмета Пројектовање у ПМС-у и новог предмета Технологије припреме секундарних сировина. У звање ванредног професора изабран је децембра 2004. године, а реизабран 2009. године, а у звање редовног професора иза­бран је 2014. године. Сада држи наставу из уже научне области Минералне и рециклажне технологије на предметима: Уситњавање и класирање сировина, Управљање чврстим отпадом, Технологије рециклаже, Основи пројектовања у ПМС-у, Јаловишта у ПМС-у, Теоријске основе за израду дипломског-мастер ра­да. Аутор или коаутор је 147 радова од чега: 8 радова у међународним нау­чним часописима са СЦИ листе, 14 радова у националним часописима, 54 рада објављена на међународним научним скуповима и штампана у целини у збо­рнику радова, 71 рад објављен на националним научно-стручним скуповима и штампан у целини у зборнику радова. Аутор и коаутор је два универзитетска уџбеника. Учествовао је као руководилац или као члан радних група у изради 14 студија, 13 пројеката и већег броја техничких контрола пројеката. Учествовао је у реализацији 8 пројекта који су финансирани од стране републичких фондова или министарстава и једног међународног пројекта. Главни уредник је два национална научна часописа: Рециклажа и одр­живи развој и Journal of Mining and Metallurgy, Section A: Mining

Ђурић Неђо

(1955, Лопаре, Босна и Херцеговина)

Завршио Рударско-геолошки факултет у Тузли, Одсјек примјењена геологија 1978. године. Магистрирао на Рударско-геолошком факултету у Тузли 1986. године. Докторирао на Рударско-геолошком факултету у Бео­граду 1989. године. Од 1978–1981. године радио је у “Геоинжењерингу” Сарајево, а даље до 1992. године у комбинату “СОДАСО” Тузла, организациона јединица Рудник соли. У периоду од 1986–2002. године ангажован у настави на Рударско-геолошком факултету у Тузли у звањима од вишег асистента до доцента. Почетком 1993. године ангажован на Грађевинском факултету у Суботици гдје је прошао кроз сва универзитетска звања до редовног професора уни­ве­рзитета 2001. године. Крајем 1997. године оснива Технички институт у Бије­љини. Области дјеловања Института су геологија, грађевинарство, испити­вање грађевинских материјала, рударство, уређење пољопривредног земљи­шта и заштита животне средине. У периоду од 2000–2002. године обављао је функцију министра за урба­низам, грађевинарство, стамбено–комуналну дјелатност и екологију у Влади Републике Српске, а од 2002–2006. године, био је народни посланик у Ску­пштини Републике Српске и предсједник Одбора за заштиту животне средине.Предсједник, а касније члан Научног савјета за израду просторног плана Републике Српске био је у периоду од 2001–2007, као и члан Научног савјета за израду више просторних планова општина у Републици Српској. Члан је Одбора за геонауке, Академије наука и умјетности Републике Српске од 1998. године. Дописни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2012. године.

У протеклом периоду објавио је око 160 стручних и научних радова у раз­ним часописима и научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству. Аутор је четири стручне књиге од којих је једна преведена на мађарски језик. Такође, одговорни пројектант или сарадник на изради преко стотину разних пројеката, студија и елабората. Учествовао је активно на бројним домаћим и међународним скуповима. Оснивач и главни и одговорни уредник часописа Архив за техничке науке.

Калуђеровић Миодраг

(1937, Гњилане)
Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду 1962. године. Магистрирао је 1978. године на Рударско-геолошком факултету, а докторирао са тезом „Оптимални развој индустрије алуминијума у СР Црној Гори са аспекта укључивања у међународну подјелу рада“. Области посебног доприноса: оптимизација технолошких процеса у области производње боксита, глинице и алуминијума, производња и штедња енергије. Професионална делатност: Био је директор производње и технички директор у Рудницима боксита Никшић, директор Департмана за научна истраживања Светског удружења за боксит, Кингстон, Јамајка, директор Развоја и контроле квалитета у Комбинату алуминијума у Подгорици и директор Републичког завода за геолошка истраживања Подгорица. Добитник је већег броја повеља и признања.

Kicki Jerzy

(1948, Miechow, Пољска)

Дипломирао је и магистрирао (Мр) 1972. године на Рударско-металуршкој академији (АГХ) у Кракову, Пољска. Специјализацију је радио из области Економика у рударству. Докторску дисертацију (Др) одбранио 1981. године на АГХ Краков. На Рударско-металуршкој академији предавао је на Катедри за подземну експлоатацију минералних сировина наставне предмете: Увод у рударство, Рударске технологије, Инжењеринг минералних сировина и др. Велики истраживачки рад остварио је у областима: технологија у рударству чврстих стена, економика рударства, менаџмент у рударству минералних сировина. Поред рада на едукационим процесима на АГХ, од 1996. године позван је да свој рад оствари и у Пољској академији наука – Институт за минералну економију и енергију од када активно ради у обе институције, дајући свој огромни допринос признат и познат у рударству Пољске и многим земљама света. Био је декан Рударског факултета за АГХ. Главни је директор и креатор организационог комитета Школе за подземну експлоатацију (Одељење Ака­демије) од њеног оснивања 1992. године.

Током његове стручне и научне активности припремио је и израдио преко 155 индустријских извештаја за пољску рударску индустрију, од чега је преко 100 извештаја везано за руднике злата. Др Jerzy Kicki је објавио преко 200 научних и стручних радова и више од 40 књига и монографија.Члан је многих пољских и међународних институција и организација као: члан Пољске академије наука, Удружења рударских инжењера, пољско Удру­жење планетарних наука, Привредне коморе и многих других рударских ор­ганизација. 

Крауз Санда Михаела

(1944, Корабија, Румунија)
Дипломирала је 1966. године - инжењер из области обраде минерала, Рударски институт у Петросани. Докторирала је 1981. године - доктор техничких наука - докторска теза из области флотације. Аутор је више истраживачких радова у вези са практичним проблемима постројења за обраду руде у Румунији. Аутор је или коаутор 157 истраживачких радова објављених у стручним часописима и у публикацијама са националних и међународних конференција и конгреса, више књига и брошура. Владин је експерт и специјалиста за процене у области обраде минерала. Члан је Националног одбора за рударство, Издавачког одбора „Ревије за рударство“ и ревије „Анали Универзитета у Петросанију“, Румунски институт друштвених наука и др.

Радуловић Мићко

(1948, Никшић, Црна Гора)
Дипломирао је 1973. године на Рударско-геолошком факултету у Београду, Смер за инжењерску геологију и хидрогеологију. Магистрирао је на истом факултету 1992. године, а докторирао 1997. године из области хидрогеологије карста. Радио је у Заводу за геолошка истраживања Црне Горе у периоду 1973–1995. година, на изради и реализацији пројеката из области хидрогеологије, инжењерске геологије и сеизмогеологије. Као руководилац радова или сарадник, урадио је велики број пројеката, студија и елабората из наведених области, хидрогеолошких и инжењерско - геолошких карата различитих размера и намена и сеизмогеолошких подлога. На Грађевинском факултету у Подгорици ради од 1995. године, где је и сада редовни професор за групу предмета из области геологије.
Реализацијом пројеката хидрогеолошких истраживања, којима је руководио, створени су услови за решавање проблема водоснабдевања бројних насеља у Црној Гори, укључујући и регионално водоснабдевање црногорског приморја. Као руководилац радова или члан стручног тима учествовао је у реализацији вишедеценијског пројекта израде Основне хидрогеолошке карте 1:100.000 за територију Црне Горе, дефинисању геотехничких услова изградње брана и акумулација на појединим водотоцима (Ћехотина, Комарница и др). Аутор је бројних стручних и научних радова и публикација и носилац више признања и награда.

Томов Владимир

(1946, Русе, Бугарска)
Дипломирао је 1970. године на Факултету за машинско инжењерство и пољопривредну механизацију, Русе. Одбранио је докторску дисертацију „Дијагностика безбедности животне средине“ 2006. године у Софији. Експерт је Националне акредитационе комисије. Шеф је Департмана за екологију и заштиту животне средине на државном универзитету „Ангел Канчев“, Русе, Бугарска. Области рада су му: еколошка безбедност и заштита животне средине, нове технологије, процена еколошких ризика и пројекат утицаја на животну средину производних делатности из различитих сектора индустрије. Разрадио је нове методе за тестирање, анализу и процену ризика у ванредним ситуацијама.
Држао је предавања на 30 предмета из мултидисциплинарних области заштите животне средине и менаџмента ризика еколошких катастрофа и хаварија. Аутор је 22 монографије и универзитетска уџбеника, око 250 научних и стручних радова, и бројних реферата на међународним научним скуповима. Водио је двадесет научних пројеката из области заштите животне средине и управљања еколошким ризиком у хемијској и машинској индустрији.
Има пет патената из области инжењерства заштите животне средине. Члан је Експертске комисије за екологију и заштиту животне средине. Владимир Томов координира научну сарадњу сродних институција широм Бугарске и других држава Европске уније, као и земаља у окружењу.

Ракић Зоран

(1956, Лозница)

Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету Одсек за геологију, смер за Геофизику Универзитета у Београду 1981. године после чега се запошљава у Руда­рско топионичарском басену „Зајача“, а касније у Нафтној индустрији Ср­бије Нафтагас, Погон за геолошка истраживања „Хидросонда“ – Оде­лење за бу­шење подземних и геотермалних вода, где прикупља искуство на разним проблемима. Наставља школовање на специјализацији из области геоло­гије и хидрогеологије на Рударско-геолошком факултету Униве­рзи­тета у Београду 1997. године, а потом започиње магистарске студије и 2002. го­дине стиче звање магистра техничких наука. После наставља активности на решавању тех­нолошких проблема бушења на воде и оптимализације применом свео­бухватног система анализа, као и проблема истраживања геотермалних вода. У 2008. години успешно је представио своју докторску тезу под на­зи­вом „Хидро-геотермални ресурси Срема и оптимизација метода њихове експлоатације. Др Зоран Ракић ради у државној нафтној компанији НИС-Нафтагас од 1987. године. Прошао све фазе инжењерске каријере и развоја од инже­њера на терену до положаја техничког руководиоца „Хидросонде“ – Погона за бушење подземних и геотермалних вода. Као технички руководилац он је планирао, управљао и контролисао технолошке процесе на бушењу под­земних вода и геотермалних дубоких бушотина. Од 2011. године он је од­говорни пројектант за планирање, пројектовање и надзор нафтних и гасних бушотина малог пречника у НИС-Гаспромњефт, Научно техно­лошки цен­тар на позицији главни пројектант. Др Зоран Ракић је аутор 17 научних и стручних чланака који су обја­вљени на домаћим и међународним скуповима. Радио је као члан тима на 16 научно истраживачких пројеката у вези са снабдевањем пијаћом, техничком и геотермалном водом за индустрију и комуналне потребе са финансирањем државе. Др Зоран Ракић је власник малог патента бр. 859.