ОДЕЉЕЊЕ ЗА РУДАРСТВО И ГЕОЛОГИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

(1960, Краљево)
Завршио је Рударско-геолошки факултет - Смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију. Магистарски рад је одбранио је 1986, а докторску дисертацију 1987. године. Активно се бави научноистраживачким радом, а од 1986. године и педагошким радом. У РО „Геоинститут – Београд“ запослио се 1983. године. Од 1983. до 1986. године радио је на геолошком картирању, проспекцији минералних сировина и истраживању лежишта различитих минералних сировина. Године 2004. изабран је на место Шефа катедре за економску геологију и за шефа Смера за истраживање лежишта минералних сировина Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.

(1932, Земун)
Дипломирао је 1957. године, а докторирао 1964. године на Рударско-геолошком факултету у Београду. После дипломирања, као инжењер и пројектант, радио у Рударско-енергетском комбинату “Костолац” у Костолцу и пројектној организацији “Рудникпројект” - Београд. 1962. године почиње рад на Рударско-геолошком факултету у Београду где је у звање редoвног професора изабран 1977. године. Држао је наставу и на Рударско-металуршком факултету у Бору и Техничком факултету у Приштини. Поред предавања, на Факултету је обављао и друге дужности: шефа Катедре за израду подземних просторија, шефа Смера за израду подземних просторија, председника Савета Факултета, председника Универзитетске комисије за област рударства и геологије, члана Универзитетског Савета и др.
Један је од оснивача и управник Завода за рударство на матичном факултету. Покретач је, оснивач и главни и одговорни уредник часописа “Подземни радови” - издавач РГФ, Београд. Објавио је већи број уџбеника и књига из области рударства, монографија, приручника, збирки, скрипти и више десетина стручних и научних радова. Као носилац или сарадник учествовао на изради бројних научних и истраживачких студија из области: механике стена, дефинисању рационалног профила подземних просторија, темама из области бушења и минирања и стабилности подземних просторија.
За рад у струци додељено му је више друштвених признања. Одликован је Орденом заслуге за народ са сребрном звездом 1981. године.

(1947, Бор)
Дипломирао је 1970. године на Рударско-металуршком факултету у Бору. Магистарске студије завршио је 1976. године, одбраном магистарског рада на Рударско-геолошком факултету у Београду, a докторску дисертацију одбранио је 1979.године на Техничком факултету у Бору. Од 1970. године ради на Техничком факултету у Бору, где је биран у сва звања, и био је продекан и у четири мандата декан Техничког факултета. У периоду од 1998–2000. година био је директор Института за бакар у Бору. Сада је редовни професор Мегатренд универзитета, Факултета за менаџмент у Зајечару,
Од 2006. године члан је Националног савета за научни и технолошки развој Републике Србије, у име Конференције универзитета Србије. Био је експерт Савезног министарства за науку, технологију и развој, члан Савета министарства за енергетику и рударство Републике Србије, члан научних већа института и научних одбора националних и међународних научно-стручних скупова и часописа.
Аутор је више универзитетских уџбеника, практикума, стручних књига, и монграфија, као и око 150 научних и стручних радова. Учествовао је у реализацији 76 истраживачких студија, пројеката технологија и постројења за припрему и концентрацију минералних сировина. Коаутор је патената и руководио је истраживачко развојним пројектима финансираним од стране Министарства науке и технологије Републике Србије Редовни је члан Балканске академије наука за минералне технологије.
Добитник је више признања и награда: Орден рада са златним венцем, Октобарска награда Бора, Шистекова награда РТБ Бор и др.

(1930, Сокобања)
Рударски факултет у Београду завршио је 1955. године. Магистрирао је 1978, а докторирао 1981. године на истом факултету. По завршетку Рударског факултета запослио се у Руднику мрког угља „Соко“, Читлук, Сокобања, најпре као погонски инжењер, а потом као главни инжењер, шеф инвестиција и директор инвестиција. У Тимочке руднике угља прелази 1959. године на радно место шефа инвестиција Басена.
Оснива Рударско-грађевински погон за извођење свих инвестиционих рударских радова (РГП – Књажевац), чији је први управник. Након тога ради у Индустрији „14.октобар“ Крушевац, на изради планова и програма производње опреме за рударство и посебно за припрему минералних сировина. У пословном удружењу „Румаг“ је ангажован на пласману производа чланица удружења, односно на мeђународној сарадњи, посебно са фирмама из Чехословачке, Енглеске, Пољске и ДР Немачке.
1967. године преузима „Југофундов“ погон у Либији, где ради две године на пројектовању и изради дубоких бунара за производњу воде. По повратку у земљу, преузима техничко руковођење израдом дубоких окана у „Трепчи“, рудник Стари трг. 1975. године прелази у Пословну заједницу „Рудис“, Трбовље, Словенија. Постављен је за директора представништва „Рудис – Иран“ у Техерану, где ради на истраживању и профилима будућих брана у иранском Курдистану и изградњи истражних окана и узорковању руде из лежишта руде гвожђа Гол-е-Гохар код Кермана.
Током боравка у земљи, као хонорарни наставник – доцент, држао је предавања на Рударском одсеку РГФ Београд из предмета Организација радилишта у рударству. Аутор је или коаутор више од 170 студија, пројеката, инвестиционих програма, експертиза, ревизија и техничких прегледа – пријема изведених објеката.

(1939, Ниш)
Рударско-геолошки факултет у Београду завршио је 1965. године. Магистрирао је 1975, а докторирао 1980. године на истом факултету, на Катедри за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина. Након дипломирања, као рударски инжењер, у РЈ Јама РББ Бор, РТБ Бор радио је као технички руководилац, управник производње руде и одговорни инжењер у техничкој припреми и у Институту за бакар у Бору, као виши стручни истраживач-пројектант. Од 1978. прелази на Рударско-геолошки факултет, где је биран у сва звања и био на разним дужностима: заменик шефа Катедре и шеф смера за Подземну експлоатацију минералних сировина и израду подземних просторија, продекан и декан РГФ.
Први је у рударској струци почео да се бави оптимизацијом избора метода подземне експлоатације руде на основу моделских истраживања. Носилац је и руководилац већег броја научних студија и пројеката које су финансирала Министарство за науку, Министарство за технологију, разни рудници и друге асоцијације. Био је главни и одговорни пројектант већег броја инвестиционих програма, главних, допунских, техничких, и упрошћених пројеката, у области подземне експлоатације металичних и неметаличних минералних сировина, производњи и примени АН-ФО и СЛАРИ експлозивних смеша, као и експлозивних емулзија.
Аутор је великог броја пројеката, студија, експертиза, рецензија, ревизија и техничких пријема радова. Учествовао у изради 12 монографија и има два регистрована патента.

(1936, Маглај, Босна и Херцеговина)
Рударско-геолошки факултет у Београду завршио је 1960. године. Магистрирао је на Рударско-геолошком факултету у Тузли, 1972. године, а докторирао на Рударско-геолошком факултету у Београду 1987. године. У рударству, на различитим сложеним пословима, радио је 45 година: у пракси – у рудницима мрког угља Теслић, Зеница, Какањ, Бреза и Била, и на различитим местима и нивоима образовања и научноистраживачког рада на факултетима. На Рударско-геолошком факултету у Тузли радио је 26 година као професор и декан факултета. Након тога држи наставу на Техничком факултету у Бору и на Технолошком факултету Бања Лука, Одсек за рударство у Приједору.
Дао је значајан допринос из шире области подземне експлоатације минералних сировина, израде рудничких објеката, пројектовања рудника, а посебно у домену одређивања оптималних параметара подземног производног система, као и у изучавању нових нетрадиционалних рударских технологија. Био је главни и одговорни уредник више научних и стручних часописа. Аутор је студија и пројектних решења и великог броја стручних и научних радова објављених у земљи и иностранству.
Руководио је и радио на значајним републичким стратешким истраживачким пројектима дефинисаним у Академији наука и Фонду науке БиХ. Објавио је више уџбеника, књига и монографија и учествовао је у изради и ревизији низа пројеката. За свој рад и иновације у рударској струци добио је већи број признања и награда.

(1949, Звечан)
Диплoмираo је 1977. године, магистрираo 1984, дoктoрираo 1993. године, на Рударско-геолошком факултету у Београду. Након дипломирања, запошљава се у РMХК Трепча, где у руднику Стари Трг ради првo као технички рукoвoдилац хoризoнта, а затим као шефа инвестициoних радoва на отварању Х-ХI хоризонта. 1978. године изабран је за асистента на Рударско-геолошком факултету у Београду, за предмете Израда пoдземних прoстoрија великoг прoфила и Рударски истражни радoви. Унапређен за дoцента за исте предмете 1993. године, за ванредног прoфесора изабран је 1998. године, а за редовног 2003. године.
На пoследиплoмским студијама пoверена му је настава из научне oбласти Теoретски принципи бушења и минирања кoд радoва пoд земљoм, Специјална минирања, Израда подземних просторија минирањем и Мере заштите при изради подземних просторија. Пoред oбавеза у настави oбављаo и друге дужнoсти на факултету: био је шеф Збирке мoдела и oпреме из рударских радoва и израду пoдземних прoстoрија, управник Шкoлскoг рудника на Авали, прoдекан на РГФ, технички секретар и уредник часoписа „Пoдземни радoви“.

(1945, Беране, Црна Гора)
Дипломирала је на Рударско-геолошком факултету у Београду. На истом факултету је магистрирала са темом из oбласти фундаменталних испитивања флотабилности карбонатних минерала земноалкалних метала 1976. године и одбранила докторску дисертацију 1979. године. Краће време је радила као сарадник Рударског института у Земуну. 1971. године прелази на Рударско-геолошки факултет, Катедра за припрему минералних сировина. Ту је бирана у сва звања и држала је наставу на редовним и последипломским студијама из више предмета. Била је ангажована и као наставник на Технолошко-металуршком факултету у Београду, Техничком факултету у Бору, Рударском факултету у Тузли, Рударско-металуршком факултету у Косовској Митровици и Рударском факултету у Приједору, Универзитета у Бањој Луци. На овом Факултету у овом изборном периоду обавља функцију декана.
Била је председник Удружења универзитетских професора и сарадника Србије, председник Комитета за припрему минералних сировина, прво СФРЈ, затим СРЈ, СЦГ и сада Србије. Члан је Научног комитета за припрему минералних сировина Балкана са седиштем у Истанбулу. Аутор је или коаутор око 200 научних, стручних и прегледних радова, два универзитетска уџбеника и 16 монографија, као и преко стотину пројеката, елабората и студија. Била је руководилац више националних пројеката. Посебно се морају истаћи њена достигнућа у проучавању дејства ултразвучних таласа и високоградијентних магнетских сила у процесима припреме минералних сировина.
Редовни је члан Балканске академије наука за минералне технологије. У протеклом изборном периоду била је и потпредседник ЈИНА.

(1944, Шабац)
На Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1968. године. Магистрирао је из области Стабилности косина у чврстим слојевитим стенским масама, на истом факултету 1978. године. Од 1971. године ради у Институту за путеве, Београд, углавном на истраживању и испитивању, те пројектовању геолошко-геотехничких радова за потребе планирања, пројектовања, изградњу и експлоатацију објеката, посебно путно - саобраћајне инфраструктуре, на простору бивше Југославије и у иностранству (Либија, Ирак, Алжир, те бивши СССР). Директор је Завода за геотехнику.
Бавио се научноистраживачким радом из области геологије и геотехнике, грађевинарства, саобраћаја, урбанизма и планирања. Учествовао је у раду више научноистраживачких и развојних пројеката републичког и савезног значаја за путну привреду. Урадио је више 350 елабората, геотехничких подлога, пројеката, студија, извештаја, експертиза и сл, из области геологије и геотехнике. Аутор је или коаутор више од 280 научно-стручних радова, објављених у земљи и иностранству. Урадио је или учествовао у изради 25 студија и истраживачких пројеката. Објавио је седам монографских радова и књигу, као коаутор, „Падине“. У професионалном раду бавио се, пре свега, општим принципима и методологијом геолошко-геотехничких истраживања за потребе путарства.
Добитник је бројних признања.

(1947, Самарканд, Узбекистан)
Дипломирала je 1970. године нa Геолошком факултету Московског државног универзитета (МГУ) Ломоносов. Магистрирала је на катедри за геохемију МГУ 1975. године, а докторирала на Катедри за геохемију Рударско-геолошког факултета у Београду 1986. године. Радила је на истраживачким пројектима САНУ, на технолошким пројектима Института за општу и физичку хемију и пројектима проучавања састава и особина минералних и термоминералних вода у Институту за водопривреду “Јарослав Черни”. Била је ангажована као научно-стручни преводилац и инокореспондент у Компанији “Браћа Карић” - индустријски и грађевински инжењеринг, и учествовала је у раду са иностраним пословним делегацијама на припреми и превођењу бројних пројеката.
Од 1993. до 2006. године радила је на Универзитету БК, као ванредни професор на предметима Еколошки менаџмент и Технолошки развој и редовни професор за уже научне области Менаџмент животне средине и Управљање квалитетом и технолошким развојем. У периоду 2006-2007. година била је директор Високе школе за Eколошки инжењеринг Универзитета Унион, а од 2008. године запослена је на Универзитету Едуконс у Сремској Каменици.
Публиковала је око 190 научних радова из метода проучавања и синтезе нових материјала, компјутерског моделирања, геохемије, биогеохемије, физичке хемије, еколошког менаџмента, и заштите животне средине. Аутор је и коаутор 5 монографија, и 2 дела монографско-уџбеничког карактера. Председник је Управног одбора Научно-стручног друштва Ecologica, и главни уредник часописа „Ecologica“.
Дописни члан је Међународне академије информатизације, дописни и редовни члан Српске Академије иновационих наука.

(1954, Тузлa, Босна и Херцеговина)
Завршио Рударско-геолошки факултет у Тузли 1978. године. Магистрирао је 1987. године на смеру Опште механике стена Рударско-геолошког факултета у Београду. Докторирао је 1992. године на Рударско-геолошком факултету у Тузли. Радни век је започео на коповима мрког угља „Турија” у Бановићима. Радио је као асистент на Рударско-геолошком факултету у Тузли, а од 1992. године запослен је у Институту за бакар Бор. У Заводу за рударство Института за бакар Бор, као научни сарадник, ангажован је на сложеним и одговорним пословима из области подземне експлоатације. Био је руководиолац Одељења за подземну експлоатацију, руководилац лабораторије за геомеханику и испитивање, помоћник директора за научноистраживачки рад. Саветник је директора за науку и геомеханику.
Руководио је пројектом Министарства за науку, технологију и развој, учествовао у изради великог броја пројеката, студија и елабората, аутор је бројних монографија и стручних и научних радова. Из стручног опуса се издвајају: Детаљна геолошка истраживања простора „ЈАБЛАНИ“ (П.К.Богутово село, Јужни ревир) Рудник и термоелектрана Угљевик, Република Српска; Елаборат о геолошким истраживањима и физичко-механичким испитивањима стена трасе тунела за измештање Кривељске реке, НИП РС; Геотехничка и хидрогеолошка истраживања на флотацијској брани 3А „Велики Кривељ“ и др.

(1937, Гњилане)
Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду 1962. године. Магистрирао је 1978. године на Рударско-геолошком факултету, а докторирао са тезом „Оптимални развој индустрије алуминијума у СР Црној Гори са аспекта укључивања у међународну подјелу рада“. Области посебног доприноса: оптимизација технолошких процеса у области производње боксита, глинице и алуминијума, производња и штедња енергије. Професионална делатност: Био је директор производње и технички директор у Рудницима боксита Никшић, директор Департмана за научна истраживања Светског удружења за боксит, Кингстон, Јамајка, директор Развоја и контроле квалитета у Комбинату алуминијума у Подгорици и директор Републичког завода за геолошка истраживања Подгорица. Добитник је већег броја повеља и признања.

(1944, Корабија, Румунија)
Дипломирала је 1966. године - инжењер из области обраде минерала, Рударски институт у Петросани. Докторирала је 1981. године - доктор техничких наука - докторска теза из области флотације. Аутор је више истраживачких радова у вези са практичним проблемима постројења за обраду руде у Румунији. Аутор је или коаутор 157 истраживачких радова објављених у стручним часописима и у публикацијама са националних и међународних конференција и конгреса, више књига и брошура. Владин је експерт и специјалиста за процене у области обраде минерала. Члан је Националног одбора за рударство, Издавачког одбора „Ревије за рударство“ и ревије „Анали Универзитета у Петросанију“, Румунски институт друштвених наука и др.

(1948, Никшић, Црна Гора)
Дипломирао је 1973. године на Рударско-геолошком факултету у Београду, Смер за инжењерску геологију и хидрогеологију. Магистрирао је на истом факултету 1992. године, а докторирао 1997. године из области хидрогеологије карста. Радио је у Заводу за геолошка истраживања Црне Горе у периоду 1973–1995. година, на изради и реализацији пројеката из области хидрогеологије, инжењерске геологије и сеизмогеологије. Као руководилац радова или сарадник, урадио је велики број пројеката, студија и елабората из наведених области, хидрогеолошких и инжењерско - геолошких карата различитих размера и намена и сеизмогеолошких подлога. На Грађевинском факултету у Подгорици ради од 1995. године, где је и сада редовни професор за групу предмета из области геологије.
Реализацијом пројеката хидрогеолошких истраживања, којима је руководио, створени су услови за решавање проблема водоснабдевања бројних насеља у Црној Гори, укључујући и регионално водоснабдевање црногорског приморја. Као руководилац радова или члан стручног тима учествовао је у реализацији вишедеценијског пројекта израде Основне хидрогеолошке карте 1:100.000 за територију Црне Горе, дефинисању геотехничких услова изградње брана и акумулација на појединим водотоцима (Ћехотина, Комарница и др). Аутор је бројних стручних и научних радова и публикација и носилац више признања и награда.

(1946, Русе, Бугарска)
Дипломирао је 1970. године на Факултету за машинско инжењерство и пољопривредну механизацију, Русе. Одбранио је докторску дисертацију „Дијагностика безбедности животне средине“ 2006. године у Софији. Експерт је Националне акредитационе комисије. Шеф је Департмана за екологију и заштиту животне средине на државном универзитету „Ангел Канчев“, Русе, Бугарска. Области рада су му: еколошка безбедност и заштита животне средине, нове технологије, процена еколошких ризика и пројекат утицаја на животну средину производних делатности из различитих сектора индустрије. Разрадио је нове методе за тестирање, анализу и процену ризика у ванредним ситуацијама.
Држао је предавања на 30 предмета из мултидисциплинарних области заштите животне средине и менаџмента ризика еколошких катастрофа и хаварија. Аутор је 22 монографије и универзитетска уџбеника, око 250 научних и стручних радова, и бројних реферата на међународним научним скуповима. Водио је двадесет научних пројеката из области заштите животне средине и управљања еколошким ризиком у хемијској и машинској индустрији.
Има пет патената из области инжењерства заштите животне средине. Члан је Експертске комисије за екологију и заштиту животне средине. Владимир Томов координира научну сарадњу сродних институција широм Бугарске и других држава Европске уније, као и земаља у окружењу.