Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

СТАТУТ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

  1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

    • Члан 1.


      Инжењерска академија Србије – ИАС, у даљем тексту: Академија, је добровољна, невладина, недобитна, научно-стручна организација која окупља стваралачки део техничке интелигенције у областима струке, науке, привреде и образовања.

    • Члан 2.


      Пун назив је: Инжењерска академија Србије – ИАС, а скраћени назив је: ИАС. Седиште организације је у Београду, Дом инжењера „Никола Тесла“, ул. Кнеза Милоша бр. 9, Београд.
      Знак Академије је идентичан са знаком Савеза инжењера и техничара Србије, стилизована слова „ИТ“, преко којих је исписана скраћеница IAS (све латиницом).
      Академија има округли печат коме на ободу пише ћирилицом и латиницом: Инжењерска академија Србије – ИАС, Београд.
      У средини печата су стилизована слова „ИТ“.

    • Члан 3.


      Академија има својство правног лица и права и обавезе које јој припадају на основу Устава, Закона и овог Статута. За обавезе које настану из њене делатности Академија одговара својом имовином.

  2. ОБЛАСТИ, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

    • Члан 4.


      Области остваривања циљева и задатака

      Академија је основана на неодређено време ради остваривања циљева и задатака из области удруживања у оквиру професија техничких области, развоја и унапређења инжењерске струке, примене техничко - технолошких, стручно – научних знања, стандарда и садржаја у науци, образовању, привреди, областима заштите животне средине и другим сферама живота и рада.

    • Члан 5.


      Циљеви и задаци

      Академија има циљеве и задатке да:

      • ради на побољшању друштвено-економских услова и квалитета живота у Србији;
      • врши разматрање стратешких циљева научно-технолошког развоја Србије;
      • ради на стварању иновативног друштва;
      • развија стваралачку свест у инжењерским организацијама и ради на очувању и одрживом коришћењу енергије и природних и радом створених ресурса Србије;
      • ради на повећању резултата стваралаштва, у струци и науци инжењера Србије;
      • ради на ширењу информација и знања из свих, а нарочито савремених технологија и истраживања у свом чланству и чланству својих оснивача;
      • ради на ширењу примене достигнућа савремене науке;
      • у инжењерској популацији подстиче примену савремених научних метода рада, руковођења и духа сталне иновативности и проналазаштва;
      • ради на стварању и праћењу услова за стално иновирање система информисања инжењера;
      • прати и штити друштвени положај инжењера Србије;
      • у заједници са другим владиним и невладиним организацијама, учествује и подстиче израде студије стања и предлаже правце развоја технике и технологије у свим областима у Србији;
      • ради на вредновању резултата рада инжењера свих струка;
      • учествује у изради програма оснивача;
      • на основу овлашћења врши сертификацију и ревизију пројеката и студија;
      • бави се истраживањима и развојем;
      • развија сарадњу са сродним организацијама у земљи и иностранству;

    • Члан 6.

      Ради остваривања циљева и задатака Академија ће радити на:

      • побољшавању образовања и усавршавању инжењера за нова знања и стваралаштва;
      • организовању повремених стручних семинара;
      • организовање округлих столова, јавних трибина, саветовања, симпозијума и конгреса по одређеним стручним темама;
      • издавање сталних и повремених публикација из области техничких занимања;
      • краткорочним и дугорочним научно истраживачким и инвестиционо развојним пројектима;
      • консултатским услугама ради остваривања својих циљева;
      • промовисању својих резултата рада и резултата рада свих инжењера Србије;
      • организовању развојних центара, Института Академије и друго;

      Своје циљеве и задатке Академија остварује самостално и непосредно и у сарадњи са својим члановима, оснивачима, њиховим чланицама и са сродним организацијама у земљи и иностранству.

       


    • Члан 7.

      Делатности

      91120 – Делатности струковних удружења (удруживање у оквиру професије и техничких области, укључујући и удружења специјалиста ангажованих у научној делатности)


  3. ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 8

      Чланови Академије могу бити инжењери из Србије и иностранства.
      Чланови Академије могу бити редовни, дописни, почасни и инострани.
      Чланство Академије је индивидуално и не може се преносити и наслеђивати.


    • Члан 9.

      За члана Академије може бити биран инжењер који је постигао значајне стручне, научне и образовне резултате и стекао углед на основу тих резултата.
      За иностраног члана Академије могу се бирати инжењери који су у струци и науци дали посебан допринос и уживају признати углед.


    • Члан 10.

      Права чланова Академије у складу са Законом о удружењима и овим Статутом су да:

      • учествују у раду Академије, да бирају и буду бирани у органе Академије;
      • се баве научно-истраживачким и образовним инжењерским радом, да саопштавају резултате тог рада и да користе резултате и достигнућа остварене у Академији;
      • учествују у избору нових чланова Академије;
      • користе друга права и могућности које Академија обезбеђује за своје чланове;
      • учествује у раду Института Академије;
      • иступе из Академије;

    • Члан 11.

      Обавезе чланова Академије су да:

      • раде на остваривању циљева Академије;
      • својим радом доприносе напретку организација оснивача Академије;
      • доприносе стручном уздизању и сталном образовању инжењера и техничара, као и развоју инжењерске струке уопште;
      • штите, чувају и јачају углед Академије;
      • доприносе бољем друштвеном вредновању инжењерске струке и њеног рада;
      • поштују Етички кодекс инжењера и техничара Србије;

  4. НЕГОВАЊЕ И ЗАШТИТА УГЛЕДА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 12

      Академија компетентношћу, квалитетом и резултатима рада штити свој углед.
      Академија у свом раду примењује Етички кодекс инжењера и техничара Србије.
      Услови да се име и ознака Академије користе на материјалима стручних и научних скупова су квалитет скупа, њено учешће и учешће њених чланова. За сваки посебан случај потребна је сагласност Председништва Академије.


  5. ОРГАНИ И ОРГАНИЗАЦИЈА АКАДЕМИЈЕ ОРГАНИ И ОРГАНИЗАЦИЈА АКАДЕМИЈЕ


    ОРГАНИ АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 13

      Органи Академије су:

      • Веће академика
      • Председништво
      • Наџорни одбор
      • Председник
      • Потпредседник

    • 1. Веће академика

    • Члан 14

      Веће академика чине сви редовни и дописни чланови Академије и Веће академика врши функцију Скупштине Академије.

    • Члан 15

      Веће академика ради у седницама по Пословнику који доноси на првој седници.
      Седнице могу бити редовне, изборне и ванредне.
      Редовне седнице се одржавају најмање једном годишње.
      Изборна седница Већа академика по правилу заседа једном у четири године.
      Заседање Већа академика заказује Председник:

      • по сопственој оцени,
      • на захтев 1/3 академика,
      • на захтев Председништва,
      • на захтев Наџорног одбора
    • Члан 16

      Веће академика:

      • доноси Статут Академије, његове измене и допуне;
      • усваја планове рада и финансијске планове;
      • усваја годишњи завршни рачун и извештај о раду и пословању;
      • усваја одлуке о ступању Академије у чланство других асоцијација у земљи и иностранству;
      • одлучује о формирању радних тела и органа Академије (одељења, центре, комисије, редакциона тела и слично);
      • расписује изборе, организује поступак избора, бира и разрешава чланове Академије;
      • бира Председника, два Потпредседника, секретара Академије и секретара одељења чији мандат траје 4 године, са могућношћу поновног избора;
      • бира чланове Наџорног одбора;
      • преко својих радних органа организује целокупни програмски рад Академије;
      • разматра постигнуте резултате на остваривању циљева и задатака Академије;
      • доноси критеријуме за избор нових чланова Академије;
      • прописује критеријуме за вредновање резултата рада кандидата за избор у чланство Академије;
      • приликом расписивања конкурса за избор академика даје сагласност на пропорције заступљености чланства Академије по претежној делатности сагласно члану 27. овог Статута;
      • доноси Пословник о свом раду;
    • Члан 17

      Веће заседа и пуноважно одлучује у присуству више од половине укупног броја чланова Већа. Веће доноси одлуке већином гласова присутних чланова Већа, осим код усвајања Статута, за чије је усвајање потребна већина од 50% од укупног броја чланова Већа.


    • 2. Председништво

    • Члан 18

      Председништво је носилац организовања рада и функционисања Академије, управља пословима Академије и врши функцију Управног одбора Академије.
      Чланови Председништва могу бити редовни и дописни чланови.
      Председништво Академије чине председник, два потпредседника, директор Института, секретар Академије и секретари одељења Академије.
      Председништво припрема и спроводи одлуке Већа академика, организује послове на остваривању планова рада, прати активности одељења и других радних тела које именује Веће академика, предузима мере подстицања на пословима где се активности неодвијају по плану и доноси одговарајуће одлуке у вези послова и ангажовања финансијских средстава.
      Председништво доноси оперативне одлуке из области рада и пословања Академије, доноси општа акта Академије осим Статута и др.
      Председништво припрема материјале за Веће академика или ту припрему поверава појединим одељењима.
      Председништво именује директора Института Академије и предлаже секретаре одељења Академије.
      Председништво бира делегате за представљање Академије у другим органима и организацијама.
      У складу са потребама седнице Председништва могу да се одрже и електронским путем.
      Председништво доноси Пословник о свом раду.
      Секретар се стара о административним пословима Академије.


    • 3. Председник

    • Члан 19

      Председник Академије представља и заступа Академију.
      За Председника Академије који заступа Академију може бити изабран редован члан Академије који је пословно способан и који има пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије.
      Председника бира Веће академика из свог састава на рок од 4 године, на предлог Председништва.
      Председник преседава Већем академика и Председништвом академије, стара се о извршавању одлука Већа академика и Председништва Академије. Води пословање и рад Академије.
      Председник Академије је финансијски налогодавац за пословање Академије.
      Председнику помажу у раду два потпредседника. Председник на њих може писмено пренети део својих надлежности и овлашћења. У одсуству председника замењује га један од потпредседника којег одреди Председник или Председништво у случају да Председник то не може да уради.

    • Члан 20

      Поступак за избор Председника покреће се најкасније 3 (три) месеца пре истека мандата претходног Председника, осим у другим оправданим случајевима када се поступак за избор Председника може скратити и спровести по скраћеном поступку, о чему конкретно одлуку доноси Преседништво Академије.
      Кандидате за новог Председника истичу академици или одељења. Предлог кандидата за Председника неопходно је да потпише најмање 10 академика.
      За Председника је изабран кандидат који је добио просту већину гласова у Већу академика.
      Потпредседници се бирају са истим условима и на исти начин као и Председник.


    • 4. Надзорни одбор

    • Члан 21

      Веће академика бира чланове Надзорног одбора у саставу председник и два члана.
      Надзорни одбор врши контролу материјалног и финансијског пословања, као и контролу законитости рада Академије.
      Надзорни одбор подноси Већу академика извештај, који се разматра приликом разматрања извештаја о пословању Академије и у другим

    •  

       

    ОРГАНИЗАЦИЈА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 22

      У оквиру Академије организују се Одељења и Институт Академије, као стални облици рада.
      Одељења се формирају по правилу за одређене научне и стручне области као стални облици рада, а Институт Академије као заједнички облик научно-стручних садржаја рада Академије.
      Могу се по потреби формирати и други повремени облици рада.


    • 1. Одељења

    • Члан 23

      Одељења припремају планове за област рада за коју су формирана, организују рад, прате остваривање задатака и о свом раду подносе извештаје.
      У оквиру Академије формирана су и раде следећа одељења:

      • Одељење за архитектуру, грађевинарство и геодезију;
      • Одељење за машинство;
      • Одељење за електротехнику;
      • Одељење за рударство и геологију;
      • Одељење за технологију и металургију;
      • Одељење за биотехнику и
      • Одељење за саобраћај

      Одељења имају секретара.
      Одељења доносе Пословник о свом раду.
      Одељења мања од пет чланова не могу бирати секретара.


    • 2. Институт Академије

    • Члан 24

      Институт Академије је посебан облик организовања рада у оквиру Академије.
      Институт Академије има директора и Научно веће.
      Научно веће Института Академије чине представници одељења и директор Института, који председава Научним већем.

    • Члан 25

      Правилник о раду Института доноси Председништво Академије, на основу кога ради и делује Институт.
      Научно веће усваја Пословник о свом раду.

    • Члан 26

      Директора Института Академије бира Председништво Академије и његов мандат траје 4 године.


  6. ИЗБОР ЧЛАНОВА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 27.

      При избору чланова Академије примењиваће се критеријуми који обезбеђују сталну везу између Академије и инжењерског кадра.
      Приликом избора чланова Академије водиће се рачуна да њихови резултати на основу којих се бирају задовоље састав:

      • да је најмање 50% од укупног броја академика чији су резултати претежно везани за производне и развојне делатности, односно за примену у привреди;
      • да је највише 30% од укупног броја академика чији су резултати претежно везани за образовне делатности;
      • да је највише 20% од укупног броја академика чији су резултати претежно везани за научно-истраживачки рад;

    • Члан 28.

      Избор Чланова Академије врши се тајним гласањем сваке треће године.
      Одлуку о покретању поетупка за избор академика доноси Веће академика.
      У одлуци се одређује број академика који се бира и то по областима инжењерске делатности и упутство за пријављивање.
      Одлука се објавњује у јавним гласилима.


    • Члан 29.

      Предлоге кандидата за члана Академије могу дати: три члана Академије, оснивачи из члана 41. овог Статута и одељења Академије. Рок за предлагање кандидата је 45 дана, од објављивања одлуке у јавним гласилима.


    • Члан 30.

      Предлог кандидата за Академију треба да садржи:

      • писмену сагласност кандидата;
      • податке о радном искуству, резултатима рада, иновацијама, унапређењима, пројектима, образовању и науци;
      • податке о објављеним научним и стручним радовима, урађеним пројектима и сл.;

      Предлози се достављају Председништву Академије.


    • Члан 31.

      У поступку разматрања предлога кандидата за пријем у Академију, Председништво именује три члана Академије за писање реферата за сваког кандидата.
      Реферат треба да садржи биографске податке и податке из члана 30. са оценом о подобности кандидата за избор за члана Академије.


    • Члан 32.

      Реферати из члана 31. разматрају се на одговарајућим одељењима и са ставовима, достављају Већу академика.


    • Члан 33.

      Поступак избора академика је јаван. Сви материјали у вези са избором су доступни заинтересованима, с тим што се у Билтену Академије и гласилима оснивача објављују само основни подаци.


    • Члан 34.

      Избор редовних, дописних, почасних и иностраних чланова Академије врши се по истом поступку.
      За избор редовних и иностраних чланова гласају само редовни чланови.
      За избор дописних и почасних чланова гласају редовни и дописни чланови.
      Проглашење изабраних чланова врши се на седници Већа академика.
      Одлука Већа академика је коначна. Кандидат који није изабран у чланство Академије нема право жалбе. Право жалбе има само предлагач за избор у чланство Академије.


    • Члан 35.

      Свим члановима Академије после избора уручује се, у виду повеље, одлука о избору.


  7. СРЕДСТВА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 36.

      Академија стиче финансијска средства од властитих активности, рада Института, прилога, поклона, донација и државних и других фондова.
      Издвајање средстава из прихода Института Академије регулисано је Правилником рада Института.
      Финансијским планом Академије предвиђају се извори средстава и план њиховог утрошка.
      Оснивачи Академије у складу са могућностима обезбеђују потребна средства, простор, кадровску и логистичку подршку потребну за рад Академије, што се регулиште међусобним уговором.
      Академија може да има спонзоре и донаторе, са којима склапа посебне уговоре.
      Административно - техничко и финансијско пословање Академије води Стручна служба сагласно постигнутом договору.


  8. ЈАВНОСТ РАДА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 37.

      Рад Академије је јаван.
      Чланство и јавност се обавештавају о раду Академије преко публикација Академије, јавних гласила и путем Њеб сајта.
      Извештај о свом раду Академија разматра и усваја на Већу академика.
      Академици слободно изражавају своје личне ставове и мишљења. Званично гледиште Академије је оно које је усвојено на органима Академије.
      О обавештавању јавности стара се Председник и његови сарадници.


  9. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА

    • Члан 38.

      Измена Статута врши се по поступку који је донешен.
      Предлог за измене Статута могу дати:

      • Председништво
      • Веће академика
      • Два или више одељења

      Predlog se daje pismeno uz obrazloženje i dostavlja se Predsedništvu.


    • Члан 39.

      Тумачење одредби овог Статута даје Веће академика.


  10. ПРЕСТАНАК РАДА АКАДЕМИЈЕ

    • Члан 40.

      Академија престаје са радом у случајевима предвиђеним Законом и одлуком Већа академика.
      Одлуку о престанку рада Академије доноси Веће академика.
      У случају престанка рада Академије целокупна имовина припада домаћем недобитном правном лицу које је основано ради остваривања истих или сличних циљева, на предлог Наџорног одбора, доноси Веће академика.


  11. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

    • Члан 41.

      Активни оснивачи Академије су:

      • Савез инжењера и техничара Србије – СИТС;
      • Друштво за путеве Србије

      Међусобне односе Академија са активним оснивачима регулише посебним уговорима.
      Одлуку о прихватању суоснивача доноси Веће академика, после прибављеног мишљења активних оснивача.
      Права и обавезе суоснивача се регулишу посебним уговором.

    • Члан 42.

      Академију су својевремено основали:

      • Савез инжењера и техничара Југославије – СИТЈ;
      • Савез инжењера и техничара Србије - СИТС;
      • Савез инжењера и техничара Црне Горе – СИТЦГ;
      • Савез геодетских инжењера и геометара Југославије;
      • Савез грађевинских инжењера и техничара Југославије;
      • Савез инжењера металургије Југославије;
      • Савез инжењера и техничара текстилаца Југославије;
      • Савез инжењера и техничара за заштиту материјала Југославије;
      • Удружење југословенских архитеката;
      • Савез пољопривредних инжењера и техничара Југославије;

      Осим Савеза инжењера и техничара Србије – СИТС, који је и даље активан оснивач Академије, остали оснивачи из овог члана престали су да постоје или не врше функцију оснивача.

    • Члан 43.

      Овај усклађени Статут Инжењерска академија Србије – ИАС са Законом о удружењима усвојен је 25. јануара 2010. године на Већу академика Инжењерске академије Србије – ИАС, Београд, ул. Кнеза Милоша бр. 9, Општина Врачар, а престаје да важи Статут Југословенске инжењерске академије – ЈИНА, који је усвојила Скупштина Академије 22. децембра 2004. године.

Председник Већа академика
Проф. др Љубиша Кузовић