ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

(1929, Језера)
Дипломирао је на Металуршком одсеку Технолошко-металуршког факултета у Београду 1956, докторирао 1964. године. Биран је за асистента 1957, за доцента 1961, ванредног професора 1968, и редовног професора 1974. године. Био је декан Технолошко-металуршког факултета, проректор Универзитета у Београду, председник Научно-наставног већа Факултета и Института техничких наука и члан бројних других научних и стручних тела. Научна активност му је везана за области експерименталних и теоретских истраживања из металургије бакра, никла, делимично олова и живе.
Аутор је или коаутор више од 320 наслова. То су научни, стручни радови, предавања по позиву, саопштења, техничка решења, пројекти, елаборати, студије, рецензије, радови из области реформе наставе и научно-наставног процеса, међу којима су израда студије о примени кисеоника у топионици бакра у Бору, предлог процеса за добијање живе на Авали, рецензија технолошког процеса добијања фероникла у Глоговцу, Косово, којим је избегнута обустава рада топионице. Сматран је једним од највећих експерата у области металургије никла и бакра. Носилац је бројних признања и одликовања међу којима се издваја Орден рада.

(1921, Ниш)
Дипломирао је 1948. на Машинском факултету у Београду. Као инжењер, радио је у погону, конструктивном бироу и учествовао у организовању производње мотоцикла „Соко“ у фабрици „Иво Лола Рибар“ у Железнику и у ИКЛ, а сарађивао је и са Институтима „Кирило Савић“ и „Михаило Пупин“. За асистента је постављен 1949. године. Докторирао је 1960. и исте године постављен је за доцента, затим за ванредног професора. Редовни професор је од 1974. године. Предавао је на Машинском факултету у Београду, Нишу, Приштини, Подгорици и Новом Саду, на постдипломским студијама. Један је од оснивача Завода за аутоматско управљање и Лабораторије за експерименталну наставу и истраживачку делатност.
У његовим научним радовима разматране су теоријске поставке дигиталне и физи логике, апстрактна и структурна теорија дигиталних и донекле аналогних аутомата као модела за азбучна пресликавања. Аутор је бројних публикација међу којимa се издвајају књига „Машинска обрада,“ „Основи хидрауличких инсталација“ и „Аутоматизација производње“, као и приручници „Индустријска пнеуматика“ и „Индустријска хидраулика“ и др. За експерта Савезног министарства за развој и науку именован је 2000. године.

(1932, Поповићи код Гламоча, Босна и Херцеговина)
Рударско-геолошки факултет у Београду је завршио 1960. године. Магистрирао је 1976. на истом факултету, а докторску дисертацију је одбранио 1991. године. Радио је као рударски инжењер у руднику лигнита „Станари“ код Добоја, на пословима техничке припреме, као руководилац производње и управник рудника, затим у Руднику бакра Бор на погону „Јама“, у техничкој припреми производње, као руководилац Доњег ревира, руководилац производње и управник "Јаме", а потом у Дирекцији РББ. У Институту за бакар у Бору радио је од 1980. до пензионисања 1999, као самостални пројектант, руководилац Одељења за подземно откопавање руде, помоћник директора и као директор Института. Ангажован је на Техничком факултету у Бору, као асистент, а затим као ванредни професор за предмет Пројектовање рудника.
Својим радом у „Јами“ Бор дао је значајан допринос на модернизацији производње, увођењем боље организације рада, модерније опреме, нових метода за откопавање руде у појединим рудним телима. Аутор је и коаутор књига „Откриће и експлоатације борског лежишта бакра“ и „Прилог за монографију Рударско-топионичарски басен“. Објавио је 40 стручних и научних радова у часописима и учествовао на изради више од стотину развојних програма, студија и пројеката.
Носиоц је бројних признања: Шистекова награда РТБ-а, Октобарска награда града Бора, Орден рада са сребрним венцем и др.

(1927, Београд)
На конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду дипломирао је 1952. године. После дипломирања запослио се у грађевинском предузећу „КМГ Трудбеник“ дд, предузећу за пројектовање и грађење, где је радио до 1983. године као оперативни инжењер. Био је шеф градилишта, заменик управника градње као један од руководилаца градилишта ХАЛЕ 1 Београдског сајма.
Од 1957. прелази на рад у Биро при дирекцији. Био је одговорни пројектант за израде пројеката објеката, које је предузеће градило у земљи и иностранству. Упоредо са овим радом бавио се и наставном делатношћу. 1973. године је изабран за ванредног професора на Грађевинском факултету у Београду при Катедри за организацију радова. Предавао је и на трећем степену на факултетима у Београду, Новом Саду, Нишу, Загребу, Бања Луци.
У свом стручном раду имао је више значајних пројеката и достигнућа. Увео је нове методе монтирања, примењених на низу објеката. Био је пројектант и извођач и стамбених објеката. Један је од иницијатора за панелни систем повезивањем панела кабловима за преднапрезање. Градио је следеће објекте: Музеј ваздухопловства у Сурчину, магацини луке „Београд“, у Бару, Сплиту, Смедереву, Никшићу, Мајданпеку, Новом Bору и Трмницама у Чехословачкој, Сремској Митровици, Новом Саду, Панчеву, Прахову, Ђердапу, Загребу, Параћину.
Своје вишедеценијско искуство приказао је у књизи „Примена монтажног грађења“. Носиоц је бројних друштвених признања. За укупан рад у привреди од 1953-1983. године и у просвети од 1961-2003. године примио је Повељу за животно дело, 2006. године.

(1930, Вршац)
Дипломирао је и докторирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Упоредо са пројектовањем и изградњом објеката високе градње бави се урбанолошком теоријом, архитектонском и ликовном критиком. Био је гостујући професор на Архитектонском факултету Свеучилишта у Загребу и на Архитектонском факултету у Сарајеву. Креатор је уникатних дела примењене уметности као што су ентеријер, дизајн намештаја, графички дизајн, керамика, барељеф, витраж, ковано гвожђе. Карикатуре и илустрације објављивао је у тиражној штампи и у периодици. Аутор је дванаест књига, научних студија, монографија, антологија, зборника есеја, путописа, хроника, афоризама. Био је председник Друштва уметничких критичара Србије, члан Управног одбора и Уметничког савета УЛУПУДС у више мандата.
Добитник је бројних признања и награда међу којима се издвајају годишња награда УЛУПУДС за 1986. и 1988, Повеље Културно-просветне заједнице у Бечеју и Награда УЛУПУДС за животно дело.

(1946, Београд)
Завршила је Природно-математички факултет, Група физичке хемије 1969. Постдипломске студије на истом факултету уписала је 1972. Медицинску специјализацију из токсиколошке хемије завршила је 1988. Од 1970. до 1981. виши стручни сарадник у Заводу за пестициде ИНЕП (Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, шумарству и ветерини), Земун; Од 1981 до 1994. шеф Лаборатoрије за биофизичку и аналитичку хемију ИНЕП Земун, начелник Одељења за санитарну хемију и екотоксикологију у Републичком Заводу за здравствену заштиту; Од 1994 до 1997. министарка за заштиту животне средине у Влади РЦГ; Од 1997 до 1999: в.д. директора ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе; од 1999. директор ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе.
Области активности: Заштита и унапређење животне средине, токсикологија и физичка хемија свих сегмената животне средине (ваздух воде, земљиште, отпад, управљање отпадом, пречишћавање отпадних вода, квалитет хране, пестицида и др.), менаџмент и мониторинг свих сегмената и ресурса животне средине, разрада и имплементација Стратегије одрживог развоја, израда Студија нултог стања животне средине, Студија процене утицаја и Стратешке процене утицаја на животну средину.

(1931, Београд)
На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1957. године. У Урбанистичком заводу града радио је до 1962. године. Од 1962. до 1996. године ради као асистент, доцент, ванредни професор и редовни професор на предметима Елементи пројектовања, Архитектонска анализа, ТП Становање, Синтезни пројекат III - Студио. Ментор је на постдипломским студијама Становање. Био је продекан за наставу и декан у два мандата.
Пројектантска делатност обухвата области урбанизма, архитектуре и ентеријера, учешће на међународним, јавним и позваним конкурсима. Урбанистичка делатност обухвата учешће на урбанистичким студијама, урбанистичким пројектима, детаљним и регулационим плановима (14 планова). Има 45 реализованих пројеката објеката, зграда и 12 пројеката ентеријера.
Добитник је бројних призања и награда, међу којима се издвајају: Октобарска награда града Београда за зграду ФДУ 1975, награда „Борбе“ и награда Салона архитектуре за блок 23 на Новом Београду 1975, Октобарска награда Града Београда за осмогодишњу школу блок 23 1978, признање Салона архитектуре и награда УЛУПУДУС за реконструкцију и ентеријер Христове Пентекостне цркве у Београду 1993. године и др.

Професор Универзитета у Единбургу, Велика Британија, познати и признати стручњак и истраживач у широкој области грађевинског конструктерства, са посебно израженим интересовањем и резултатима у области недеструктивних испитивања конструкција грађевинских објеката различитих намена, тј. веома широког спектра, водећи истраживач и обрађивач мноштва пројеката.
Организатор је више интернационалних конференција и председник научних саветодавних комитета тих конференција. Организовао је конференције посвећене тунелима и фундирању (Railway Enginerring Conference), као и у свету познате и конференције STRUCTURAL FAULTS AND REPAIR – Extending the Life of Bridges, Concrete+Composites, Buildings, Masonry+Civil Structures. Директор је Института за истраживања у инжењерству Единбуршког универзитета.
Објавио је више од две стотине научних радова, био састављач експертиза на многим објектима и ревидент. Члан је Краљевске инжењерске академије (FREng Fellow of the Royal Academy of Engineering) и других значајних институција.