Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ

РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ

  1. Којдић Раде
  2. Крешић Мијо
  3. Краставчевић Момир
  4. Јанковић Владислав
  5. Миљковић Миодраг
  6. Поповић Предраг
  7. Стјепановић Александар

ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

Којдић Раде

1932, Гламоч, Босна и Херцеговина

Рударско-геолошки факултет у Београду је завршио 1960. године. Магистрирао је 1976. на истом факултету, а докторску дисертацију је одбранио 1991. године. Радио је као рударски инжењер у руднику лигнита „Станари“ код Добоја, на пословима техничке припреме, као руководилац производње и управник рудника, затим у Руднику бакра Бор на погону „Јама“, у техничкој припреми производње, као руководилац Доњег ревира, руководилац производње и управник "Јаме", а потом у Дирекцији РББ. У Институту за бакар у Бору радио је од 1980. до пензионисања 1999, као самостални пројектант, руководилац Одељења за подземно откопавање руде, помоћник директора и као директор Института. Ангажован је на Техничком факултету у Бору, као асистент, а затим као ванредни професор за предмет Пројектовање рудника.
Својим радом у „Јами“ Бор дао је значајан допринос на модернизацији производње, увођењем боље организације рада, модерније опреме, нових метода за откопавање руде у појединим рудним телима. Аутор је и коаутор књига „Откриће и експлоатације борског лежишта бакра“ и „Прилог за монографију Рударско-топионичарски басен“. Објавио је 40 стручних и научних радова у часописима и учествовао на изради више од стотину развојних програма, студија и пројеката. Носиоц је бројних признања: Шистекова награда РТБ-а, Октобарска награда града Бора, Орден рада са сребрним венцем и др.

Крешић Мијо

1932, Тузла, Босна и Херцеговина

Рударски факултет у Београду уписао 1954, дипломирао 1959, магистрирао 1969, а докторирао 1980. године. Радио у рудницима угља “Тито''-Бановићи” од 01.11.1959. године до 01.01.1969. године на пословима: управник јаме ,,Омазићи'' 5 година, главни инжењер 5 година. Рудници ,,Крека-Бановићи'' од 01.01.1969. до 01.01.1978. године: директор производње 3 године, технички директор 6 година. СОУР ,,Титови рудници''-технички директор 6 година, председник Пословодног од­бора 6 година. Заједничко предузеће рудника угља БиХ, директор 1 годину. Привредна комора Југославије-секретар за енергетику 2 године. За време рада у рудницима обављани су послови: организација рада и развоја, пројектовање и ревизија пројеката јама и површинских копова, отварање нових рудника, израда средњорочних и дугорочних планова рада, организовање спашавања у великим рудничким несрећама.Заслужни члан више рудника, добитник бројних признања, између осталих „Орден рада са Златним венцем“ као и међународна признања

Краставчевић Момир

1927, Београд

На конструктивном одсеку Грађевинског факултета у Београду дипломирао је 1952. године. После дипломирања запослио се у грађевинском предузећу „КМГ Трудбеник“ дд, предузећу за пројектовање и грађење, где је радио до 1983. године као оперативни инжењер. Био је шеф градилишта, заменик управника градње као један од руководилаца градилишта ХАЛЕ 1 Београдског сајма.
Од 1957. прелази на рад у Биро при дирекцији. Био је одговорни пројектант за израде пројеката објеката, које је предузеће градило у земљи и иностранству. Упоредо са овим радом бавио се и наставном делатношћу. 1973. године је изабран за ванредног професора на Грађевинском факултету у Београду при Катедри за организацију радова. Предавао је и на трећем степену на факултетима у Београду, Новом Саду, Нишу, Загребу, Бања Луци.
У свом стручном раду имао је више значајних пројеката и достигнућа. Увео је нове методе монтирања, примењених на низу објеката. Био је пројектант и извођач и стамбених објеката. Један је од иницијатора за панелни систем повезивањем панела кабловима за преднапрезање. Градио је следеће објекте: Музеј ваздухопловства у Сурчину, магацини луке „Београд“, у Бару, Сплиту, Смедереву, Никшићу, Мајданпеку, Новом Bору и Трмницама у Чехословачкој, Сремској Митровици, Новом Саду, Панчеву, Прахову, Ђердапу, Загребу, Параћину.
Своје вишедеценијско искуство приказао је у књизи „Примена монтажног грађења“. Носиоц је бројних друштвених признања. За укупан рад у привреди од 1953-1983. године и у просвети од 1961-2003. године примио је Повељу за животно дело, 2006. године.

Јанковић Владислав

1937, Владимирци

На Технолошко металуршком факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1961. године. Постдипломске студије из области производње фосфорне киселине завршио је 1980. године. Професионални рад започео у ХИ "Зорка" у Шапцу. Радећи у овој индустрији стекао је велико искуство у области рада и развоја хемијске индустрије и металургије. Од 1984. године ради у Привредној комори Србије као секретар Удружења за област хемијске индустрије, а касније и индустрије неметала. Јанковић је са својим радовима учествовао на бројним саветовањима Сарађивао са више стручних часописа. Аутор и коаутор више књига Више пута награђиван.

Миљковић Миодраг

1940, Књажевац

Дипломирао је на Ру­дарско-геолошком факултету 1963 године. Магистрирао је 1972 на РГМФ Бео­град-Бор, на Смеру за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина, а на Техничком факултету у Бору докторирао је 1975 године. Др Миодраг Миљковић, до пензионисања 2005 године био је редовни професор на Техничком факултету у Бору, на предметима: Техничка заштита у рудницима, Вентилација рудника, Одводњавање рудника и Заштита животне средине у рудницима – на редовним студијама, а на постдипломским студијама био је ментор наставе из групе предмета: Методологија научног истраживања, моделирања, оптимизације и програмирања.
Поред великог броја радова објављених на саветовањима, конфере­нци­јама, научним скуповима и часописима, објавио је, као аутор или у сарадњи са групом аутора, следеће књиге: Рударска хидротехника, Институт за бакар Бор, 2005 год. Сигурност и вентилација рудника, Институт за бакар Бор, 2009 год. Основи рударске ергономије, Институт за бакар Бор, 2012 год. Рударска ергономија, Институт за бакар Бор, 2012 год. Менаџмент осигурањем имовине и лица у рударству, ТЦИП д.о.о. Врњачка Бања, 2011 год.

Поповић Предраг

1944, Београд

Дипломирао је на Грађевинском факултету (Конструктивни одсек) у Београду 1968. године. Магистрирао је на Институту Илиноиса за технологију, CAД у области грађевинарства 1973. године. Регистрован је као Профе­сиона­лни инжењер у неколико савезних држава CAД, а као конструктивни инжењер у држави Илиноис. После дипломирања одлази у САД где је десет година радио у De Leuw, Cather and Co, фирми за пројектовање мостова и метроа. У том периоду је пројектовао мноштво челичних и бетонских мостова, укључиво прве предна­прегнуте мостове у Кувајту, као и неколико метроа. Истиче се челични мост преко реке Мисисипи дужине преко једног километра са лучним распоном главног отвора од 200 метара. После тога прелази у Wiss, Janney, Elsner Asssociates, Inc. (WJE) из Чикага где ради 36 година, а тренутно je на дужности потпредседника. WJE je најпо­знатијa фирме за испитивање конструкција и пројектовање санација грађе­вин­ских објеката у САД.

Мр Предраг Поповић је у свом вишедеценијском раду успешно реализовао близу 2.000 пројеката. Mp Поповић је аутор 60 радова у зборницима радова са научно-стручних скупова, претежно међународних, као позвани аутор, али и на домаћим конфе­ренцијама и другим скуповима и часописима. Oн je oдржао и преко 300 преда­вања на међународним конгресима и техничким конференцијама.

Стјепановић Александар

1931, Београд

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1957. године. У Урбанистичком заводу града радио је до 1962. године. Од 1962. до 1996. године ради као асистент, доцент, ванредни професор и редовни професор на предметима Елементи пројектовања, Архитектонска анализа, ТП Становање, Синтезни пројекат III - Студио. Ментор је на постдипломским студијама Становање. Био је продекан за наставу и декан у два мандата.
Пројектантска делатност обухвата области урбанизма, архитектуре и ентеријера, учешће на међународним, јавним и позваним конкурсима. Урбанистичка делатност обухвата учешће на урбанистичким студијама, урбанистичким пројектима, детаљним и регулационим плановима (14 планова). Има 45 реализованих пројеката објеката, зграда и 12 пројеката ентеријера.
Добитник је бројних призања и награда, међу којима се издвајају: Октобарска награда града Београда за зграду ФДУ 1975, награда „Борбе“ и награда Салона архитектуре за блок 23 на Новом Београду 1975, Октобарска награда Града Београда за осмогодишњу школу блок 23 1978, признање Салона архитектуре и награда УЛУПУДУС за реконструкцију и ентеријер Христове Пентекостне цркве у Београду 1993. године и др.