Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије | Почетна страна | English |
![]() |
|
||||||||
ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕРЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ
ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИРЕДОВНИ ЧЛАНОВИ |
ОДЕЉЕЊЕ ЗА САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕАврамовић Зоран1953, Лозница
Завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду на коме је магистрирао, а потом и докторирао 1988. године. Изабрани је професор Саобраћајног и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Паневропског универзитета „Апеирон” у Бањa Луци и Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Црна Гора. Гостујући је професор уваженог University American College у Скопљу – Факултетот за компјутерска техника и информатика, БЈР Македонија. Богдановић Вук1966, Сремска Митровица
Завршио је Факултет техничких наука у Новом Саду, Саобраћајни одсек, Друмски смер 1991. године, као први у генерацији. На Саобраћајном одсеку Факултета техничких наука, као први у генерацији магистрирао је 1998. године. Докторирао је 2005. године, такође на Факултету техничких наука у Новом Саду. Бојковић Зоран1941, Београд
Дипломирао је 1964, магистрирао 1974, а докторирао 1978. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у фабрици „Искра" у Крању Словенија, као водећи инжењер на планирању, развоју, пројектовању, монтажи и одржавању телекомуникационих система. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1969) до редовног професора (1987). Од 1993. године сарађује као гостујући професор на University of Texas at Arlington, UTA, TX, USA. Вешовић Вујадин1939, Беране, Црна Гора
Саобраћајни факултет у Београду завршио је 1966. године. Магистрирао је 1972. године, а докторирао 1976. године на Машинском факултету у Београду. Као корисник стипендије IREX 1973–1974. године био је на истраживањима у области технологије организације и менаџмента у САД на Принстону (Princenton University), Харварду (Harvard University), Флориди (Florida State University), у Калифорнији (University of California, Лос Анђелес) и Мичигену (Univesity of Michigen). Весковић Славко1955, Добрљин, Босна и Херцеговина
Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Универзитету у Београду - Саобраћајном факултету, на Одсеку за железнички саобраћај и транспорт где је изабран у звање редовног професора на Катедри за експлоатацију железница, железничке пруге, станице и чворове, ужа научна област: Планирање, моделирање, експлоатација, безбедност и еколошка заштита у железничком саобраћају и транспорту.. Запослио се у ЖТП Београд, положио стручни испит након чега прелази на Саобраћајни факултет. Био је ангажован као гостујући професор на универзитетима "Св. Климент Охридски" у Битоли и Универзитету у Источном Сарајеву. У досадашњем раду био је ментор за израду преко 100 дипломских и мастер радова, као и 6 магистаратура и 4 доктората на универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Битољу. Био је члан преко 15 комисија за одбрану докторских и магистарских теза. Више пута био је члан комисија за изборе наставника на четири универзитета и на Високој железничкој школи у Београду. Аутор је преко 170 научних радова и саопштења. Објавио је 2 монографије националног значаја, поглавље у 3 монографије међународног значаја, 17 радова у часописима са SCI листе, преко 100 радова у међународним часописима и конференцијама. Одржао је 5 предавања по позиву на научним скуповима. Ови радови цитирани су преко 1050 пута. Објавио је две збирке задатака и два уџбеника. Био је рецензент у више међународних и националних часописа, на бројним међународним и националним конференцијама, две монографије, 7 универзитетских уџбеника и већег броја студија и научно-истраживачких пројеката. Учествовао у изради преко 70 студија и пројеката за Европску комисију, националну и локалну управу и привредне системе (руководилац 20 пројеката и студија, од тога 5 међународних из IPA програма). Члан је Републичке ревизионе комисије Министарства за Инфраструктуру Републике Србије, област: Саобраћај и транспорт – железнички саобраћај. Од 2006. је лиценцирани пројектант за област "Саобраћај и саобраћајна сигнализација" и поседује Лиценцу 370. Учествовао је у међудржавном програму сарадње са University of Zilina - Faculty of Operation and Economics of Transport and Communications – Slovakia и са Свеучилиштем у Загребу – Факултет прометних знаности. Од 2018. године је главни уредник часописа Железнице. Поред тога члан је програмског одбора 5 међународних часописа и 5 међународних научних скупова. Члан је Друштва дипломираних инжењера железничког саобраћаја Србије, чији је био председник од 2011. до 2015, Друштва операционих истраживача Србије и Инжењерске коморе Србије. Од 2016. године обавља дужност шефа Kатедре. Вујанић Милан1948, Београд Саобраћајни факултет у Београду, Одсек за друмски саобраћај, завршио је 1975. године, магистрирао је на истом Факултету 1983. године. Докторску дисертацију одбранио је на Факултету прометних знаности у Загребу, 1986. године. Пре дипломирања добио је место студента-демостратора, па је од 1971. године до 1975. године радио као студент демостратор, да би 1976. године био изабран за асистента приправника на предмету Безбедност саобраћаја. После дипломирања радио је до 1986. године, као асистент, на предмету Безбедност саобраћаја, на Саобраћајном факултету. Звање доцента стекао је 1986. године, ванредног професора 1992. године, а у звање редовног професора изабран је 1998. године, за ужу научну област Безбедност саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду. Аутор је, или коаутор, 160 радова на међународним и домаћим скуповима и часописима са SCI листе са импакт фактором, 122 ис¬траживања и студијска пројекта, од чега неколико по позиву, 17 књига, уџбеника, помоћних уџбеника и приручника. Аутор је већег броја пројеката и студија од значаја за развој безбедности саобраћаја и вештачења саобраћајних незгода и међу пионирима увођења рачунарских технологија и примене рачунара у раду на експертизама саобраћајних незгода, у региону, СФРЈ, и Србији. Био је руководилац групе за писање Нацрта Закона о безбедности саобраћаја, у периоду од 2002. до 2006. године, па је тај незнатно дорађен Нацрт, усвојен као Закон о безбедности саобраћаја 2009. године. У периоду 2001–2006. година био је председник Комисије за безбедност саобраћаја Београда, коју је формирала градска Влада. Као неспорно признање доследног рада и залагања у области безбедности саобраћаја, Милан Вујанић је постао члан комисија које се баве стратегијама безбедности саобраћаја Србије, члан комисија за унапређење Закона о безбе¬дности саобраћаја и чест гост емисија којима је тема безбедност саобраћаја. Гладовић Павле1951, Београд
Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду 1975. године, на Одсеку за друмски и градски саобраћај и транспорт. Магистрирао је 1986. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1994. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду са темом: "Прилог истраживању утицаја тарифне политике на повећање мобилности у јавном градском путничком превозу". Павле Гладовић је око 20 година свог радног века провео у ГСП “Београд” у Београду, на разним стручним и руководећим пословима и то као инжењер сарадник, самостални и главни инжењер, као директор тролејбуског ООУР-а, а затим Погона “Дорћол”, заменик генералног директора и генерални директор предузећа. Запослен је на Факултету техничких наука- Департман за саобраћај у Новом Саду од 1996. године до данас, најпре као доцент, ванреди професор, а од 2005. године као редовни професор. На ФТН -у предаје предмете: Технологија друмског саобраћаја и Организација друмског саобраћаја на основним академским студијама, предмете: Систем квалитета у друмском транспорту и Информациони системи у друмском транспорту на мастер студијама и предмете: Оптимизација превоза робе и Оптимизација превоза путника на докторским студијама. Госпић Наташа1946, Карловaц, Хрватска
Електротехнички факултет у Београду, Одсек за електронику и телекомуникације, завршила је 1970. године. Mагистрирала је на истом факултету, а докторирала на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године. После дипломирања радила је као инжењер - конструктор у Електронској индустрији, Фабрици комутационих уређаја, затим у предузећу ПТТ саобраћај Приштина. Након преласка у Заједницу југословенских ПТТ 1978. године, обавља више различитих функција да би у периоду од 1998–2000, била помоћница генералног директора ЗЈПТТ за научноистраживачки рад и међународне послове. Од 2000. године била је в.д. генералног директора мобилног оператера Монет, Подгорица. Од јуна 2003. запослена је на Саобраћајном факултету, Београд. Ђоровић Бобан1969, Крагујевац Завршио је Војнотехничку академију, Саобраћајни смер 1993. године са одличним успехом. Магистарске студије из војнотехничких наука завршио је на Војнотехничкој академији 1999. године. Докторску дисертацију из војнотехничких наука, област саобраћајног обезбеђења одбранио је 2003. године на Војној академији. Завршио је и Високе студије безбедности и одбране у Школи нацио-налне одбране Војне академије Универзитета одбране 2012. године. У звање доцента из области војног саобраћаја и транспорта изабран је 2004. године, у звање ванредног професора 2009. године, а у звање редовног професора 2014. године. Објавио је 80 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима, на научним и стручним скуповима и симпозијумима. Био је ментор 5 докторских дисертација, једног магистарског рада и 30 завршних радова. Објавио је један уџбеник и једну научну монографију. Учествовао је у реализацији 6 научноистраживачких пројеката, а у једном је био руководилац. Обављао је дужности: командира питомачког вода у батаљону за обуку питомаца у Краљеву, командира вода (уједно наставникa) студената смера Саобраћајне службе Војнотехничке академије, сарадника и наставника на Катедри транспорта, смера Саобраћајне службе Војнотехничке академије, начелника Катедре саобраћаја, смера Саобраћајне службе, Одсека логистике Војне академије, начелника Одељења за наставу Одсека логистике Војне академије, продекана за планирање и усавршавање наставе Војне академије, продекана за планирање и организацију наставе Војне академије, продекана Војне академије и проректора за квалитет и развој Универзитета одбране у Београду. Од 22.12.2022. године обавља дужност ректора Универзитета одбране. Зечевић Слободан1953, Београд
Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсек за логистику. Наставничко искуство стиче избором у сва звања, од студента сарадника до редовног професора. Активно учествује у иновирању планова и програма за одсек који 2000. године добија назив Одсек за логистику. Креирао је и увео програме за логистику на сличним факултетима у Републици Српској и Црној Гори. Ужа научна област у којој има запажене резултате је Интермодални транспорт, логистички центри и city логистика. Био је Продекан за наставу на Саобраћајном факултету у Београду (2007-2009), члан Већа научних области техничко-технолошких наука Универзитета у Београду (2007-2009) и у неколико мандата шеф Одсека за логистику и шеф Катедре за логистику. Оснивач је и председник Групације и Савета за city логистику, ПК Београда и ПК Србије. Редовни je члан Инжењерске академије Србије (ИАС) и вишегодишњи члан Жирија за доделу награда за најбоље докторате, магистарске и дипломске радове ПК Београда. Члан је Програмских одбора више међународних конференција. Јовановић Драгутин1954, Ваљево
Дипломирао је на Војнотехничкој академији 1977. године у Загребу. Магистрирао је 1984. године из области организације железничког саобраћаја. Докторску дисертацију под низивом "Оптимизација организације железничког саобраћаја и транспорта при масовним превожењима за потребе ОС", одбранио је 16.05.1991. године. У звање асистента изабран је 1981. године, предавача 1985. године, 1990. године у звање вишег предавача, потом доцента, ванредног професора, 2001. године у звање редовног професора и 2008. године поновно у звање редовног професора. Обављао је бројне руководеће дужности у образовном сектору Министарства одбране и то: начелника Катедре транспорта на Војнотехничкој академији, од 1992-1994. год, начелника Саобраћајног смера на Војнотехничкој академији, од 1994-2001. год, заступника начелника Војнотехничке академије, од 2001 до 2002. год, начелника последипломских студија у Министарству одбране, од 2002 до 2004. године, начелника Управе за школство у Министарству одбране, од 2004 до 2008. год, заменика начелника Војне академије, од 2008 до 2009. год. Сада је у радном односу на Високој школи струковних студија-Београдској политехници, на којој реализује наставу из следећих предмета основних струковних студија: Логистика, Опрема за рад и средства за заштиту и Логистика отпадних материјала. На специјалистичким струковним студијама реализује наставу из предмета: Управљање производима на крају употребе и Ергономија. Поред наставне дужности обавља и дужност руководиоца студијског програма Менаџмент квалитетом. Кујачић Момчило1950, Зрењанин
Завршио је Саобраћајни факултет у Београду на Одсеку за ПТТ саобраћај. Магистрирао је и докторирао такође на Саобраћајном факултету у Београду. По завршетку студија запослио се у РО ПТТ саобраћаја Зрењанин, где је у периоду од 1978. године до 1991. године прошао сва радна места од стручног референта, шефа Службе за поштански саобраћај, директора ООУР-а „Пошта“ до директора Радне организације ПТТ саобраћаја Зрењанин. У периоду од 1991. године до 2004. године ради у ЈП ПТТ Саобраћаја „Србија“ Београд на пословима директора Дирекције за поштански саобраћај, помоћника генералног директора и директора Дирекције за стратегију и развој. У једном периоду паралелно са пословима у ПТТ-у, био је повремено ангажован и на Саобраћајном факултету у Београду као истакнути стручњак из привреде, а редовно је одржавао и часове на Факултету техничких наука у Новом Саду, где од 2004. године заснива радни однос. Од укупног радног стажа, прoвео је преко 25 година на пословима оперативног и стратешког управљања у поштанском саобраћају. Липовац Крсто1961, Вишеград, Босна и Херцеговина
Дипломирао је 1984. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсјек за друмски и градски саобраћај и транспорт, саобраћајни смер, а потом на истом факултету магистрирао 1987. и докторирао 1994. године. Један је од оснивача (члан матичарске комисије) Саобраћајног факултета у Добоју 2005. године, гдје је и данас ангажован као редовни професор. У току студија био је продекан студент (1981-1983). Марковић Дејан1968, Рашка Саобраћајни факултет (Одсек за ПТТ саобраћај) уписао је школске 1987/88. године у Београду. Дипломирао је 1993. године. Постдипломске студије завршио је на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године. Магистарску тезу одбранио је 1996. године, а докторску дисертацију 2001. године на Саобраћајном факултету у Београду. У звање асистента приправника на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду Дејан Марковић је изабран 1994. године, а током 1996. године изабран је у звање асистента. У звање доцента на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду изабран је 2001. године. У звање ванредног професора изабран је 2006. године, а 2011. године у звање редовног професора на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду за ужу научну област Поштански саобраћај и мреже. У свом досадашњем научном и стручном раду др Дејан Марковић је објавио преко 130 научно-стручних радова објављених у часописима са SCI листе, објављених у другим међународним и националним часописима или саопштених на међународним и националним конференцијама. Аутор је пет основних уџбеника. Рецензент је неколико истакнутих међународних научних часописа и међународних конференција. Од 2012. године обавља функцију шефа Здружене катедре за поштански саобраћај и мреже и техничку кибернетику на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Био је члан Савета Саобраћајног факултета од 2015. године и председник Савета Саобраћајног факултета у мандатном периоду 2019-2023. година. Радмиловић Зоран1944, Београд
Дипломирао је 1969, магистрирао је 1979, а докторирао 1989. године, на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у Багерско-бродарском предузећу у Београду, где је радио као самостални инжењер на планирању, развоју, пројектовању и производњи грађевинског материјала. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1974) до редовног професора (2000. године). Објавио је већи број научних радова у водећим међународним часописима из области водног саобраћаја и транспорта. Тадић Снежана1974, Никшић, Црна Гора
Др Снежана Тадић, ванредни професор, рођена је у Никшићу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Саобраћајном факултету у Београду. Добитник je награде Привредне коморе Београда за најбоље докторске дисертације за 2014/2015. Томовић Нена1959, Чачак Основне студијe завршила je на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, смер Железнички саобраћај, 1987. године. На истом Факултету магистрирала је 2011. године. Докторску тезу одбранила је на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, Департман за саобраћај 2016. године. На Факултету за економију и инжењерски менаџмент Универзитет Привредна акадeмија у Новом Саду, изабрана је и звање доцента 2017. а у звање ванредног професора 2021. године на Катедри за друмски саобраћај и саобраћајно инжењерство. Од 2024. године ангажована је за извођење наставе на основном и мастер студијском програму на Факултету за саобраћај, комуникације и логистику Будва, Универзитет Адриатик. У протеклих 30 година учествовала је у раду међународних, домаћих конференција и симпозијума. Написала је и објавила велики број научних и стручних радова, од којих се посебно истичу: 4 научна рада у врхунским међународним часописима, 34 рада на међународним скуповима штампани у целини, 22 рада на националним скуповима штампани у целини, 8 радова публикованих у часописима националног значаја, 1 рад у монографији националног значаја. Паралелно са академском каријером пуних 40 година ради у привреди. Каријеру је почела у Јавном железничком саобраћајном предузећу „Београд”, као главни инжењер технолог Одељења за саобраћај и транспорт. Од тада је прошла све каријерне нивое, од најнижег до највишег нивоа у државном предузећу, тако да поседује комплексна знања, везана за пословање великих пословних система и функционисање државне управе. Највиши каријерни ниво, који је достигла радећи на железници, је позиција помоћника генералног директора за стратегију и развој у предузећу Железнице Србије, и. Следећи каријерни ниво био је прелазак у државну управу на позицију помоћника министра за железнички саобраћај и транспорт у Министарству инфраструктуре, саобраћаја и грађевинарства. Као експерт за железнички саобраћај има 30 година искуства у планирању, унапређењу или извођењу операција/управљања процесима у железничком саобраћају. Чокорило Оља1977, Београд Дипломира (2003.), магистрира (2007.) и докторира (2010.) на Универзитету у Београду - Саобраћајном факултету, на Одсеку за ваздушни саобраћај и транспорт где је изабрана у звање редовног професора (2020.) на Катедри за ваздухопловна превозна средства. Стручно се усавршава у AENA, Мадрид (Шпанија) и CRDS EUROCONTROL, Будимпешта (Мађарска). Учествује у изради преко 40 националних и међународних пројеката и студија у области ваздушног саобраћаја. Аутор је више књига и монографија и преко 120 публикованих и саопштених радова посебно у области безбедности ваздушног саобраћаја. Оснивач је и главна и одговорна уредница (од 2011.) међународног часописа IJTTE – International Journal for Traffic and Transport Engineering (М24). Оснивач је и директорка (од 2012.) међународне конференције ICTTE – International Conference on Traffic and Transport Engineering. Успешну сарадњу остварује на међународном плану са бројним светским универзитетима. Ангажована је у научним одборима реномираних међународних конференција и уредништвима часописа, као и одборима COST (European Cooperation in Science and Technology) акција “Transport equity analysis: assessment and integration of equity criteria in transportation planning” (2013-2017.) и “Wider impacts and scenario evaluation of autonomous and connected transport” (2017-2021.). Добитница је стипендије Краљевине Норвешке (2000.), награде за најбољи научно-истраживачки рад студената Универзитета у Београду (2002/2003.) и награде за подршку и развој науке у области транспорта и технологије коју додељује Promet Traffic & Transportation journal (2019.). Евалуатор је за етику у научно-технолошким истраживањима у оквиру пројеката Европске комисије (од 2015.) за програме SESAR, Clean Sky 2, Marie Skłodowska-Curie, Space, Energy, Small and Medium-sized Enterprises, итд. Рецензент је при Националном телу за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (од 2018.). Члан је Асоцијације италијанских и српских научника и истраживача (од 2013.), Инжењерске коморе Србије (од 2007.), Друштва истраживача у ваздушном саобраћају (од 2008.), Società Italiana Infrastrutture Viarie - SIIV (од 2012), Academy of Executive Coaching, AoEC (од 2018), итд. Председник је подсекције дипломираних инжењера осталих техничких струка при инжењерској комори Србије (2016-2019.). Номиновани је представник Републике Србије у MAB – Member States Advisory Body при Агенцији Европске уније за безбедност у ваздушном саобраћају - EASA (European Union Aviation Safety Agency) (2016-2020.) и члан групе за промоцију безбедности у ваздушном саобраћају EASA Safety Promotion Network Community (2016-2020.). Председник је управног одбора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије у два мандата (од 2015.) године. Редовни je члан Инжењерске академије Србије (ИАС). Албрехт Илија1941, Зајечар
Дипломира на Саобраћајном факултету, Универзитета у Београду на Одсеку за друмски и градски саобраћај 1967. године. Радни век почиње у Саобраћајном институту као приправник за научни рад. Затим ради у Институту за путеве у одељењу Завод за саобраћај и економију, где се бави пословима саобраћајног пројектовања и саобраћајне сигнализације. 1980. године прелази на Саобраћајни факултет где ради као виши стручни сарадник за послове примењеног научно-истрачивачког рада и лабораторијске послове из области Теорије тока и капацитета друмских саобраћајница и Планирања ванградских путева. Преостали радни стаж, од 1980. године до одласка у пензију 2006. ради у Дирекцији за путеве Министарства саобраћаја и веза, односно ЈП „Путеви Србије“ где је био начелник одељења, саветник министра и саветник. Aлексић Боривоје1954, Београд
На Саобраћајном факултету у Београду дипломирао 1980. године. Магистрирао на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године. Благојевић Младенка1979, Бијељина, Република Српска Ванредни професор, дипломирала је, магистрирала и докторирала на Саобраћајном факултету у Београду, на Одсеку за поштански и телекомуникациони саобраћај. Од 2006. године ради на Саобраћајном факултету, Модул за поштански саобраћај и информационе технологије. Ангажована је у наставним активностима основних, мастер и докторских студија за групу предмета уже научне области Поштански саобраћај и мреже. Била је ментор при изради више од тридесет завршних, мастер и дипломских радова и члан комисија за одбрану преко 200 дипломских, завршних и мастер радова. Aутор je два основна уџбеника и преко 80 радова. У свом досадашњем раду учествовала у реализацији бројних научних и стручних пројеката. Члан је програмског и организационог одбора више међународних и националних конференција. При Институту за стандардизацију Србије члан је Комисије за стандарде и сродна документа из области поштански саобраћај (КС А331). Рецензент је неколико истакнутих међународних научних часописа. Члан је комисија за оцену и одбрану докторских дисертација, као и члан комисија за избор кандидата у наставничка звања на сродним факултетима. Учесник је неколико међународних и националних радионица и саветовања из области поштанског саобраћаја. Уже области научног интересовања су јој поштански саобраћај и мреже, поштанске услуге, технологија поштанског саобраћаја, регулатива у поштанском саобраћају, развој и управљање савременим поштанским пословањем, дигитални маркетинг. Љајић Изет1943, Дуга Пољана
Уписао је Грађевински факултет у Сарајеву, где је дипломирао 1971. године на смеру Нискоградња дипломским радом на тему пројектовање ауто пута. После завршеног факултета 1971. године засновао је радни однос у АД „Нови Пазар – пут“ где је радио до 31.03.2014. године – непуних 45 година. Године 1977. прешао је у Комбинат камене индустрије „Украс“ Нови Пазар где је остао једну годину. По њеном истеку вратио се у АД „Нови Пазар – пут“. После пола године рада био је именован за техничког директора. На тој функцији остао је до 1981. године. У овом периоду, због недостатка инжењерско-техничког кадра био је принуђен да прође све фазе рада – од руководиоца каменолома до шефа градилишта на тада највећем нашем градилишту на путном правцу Рашка – Нови Пазар који је био полазни импулс за развој нашег неразвијеног колектива. За директора фирме постављен је 15.11.1981. године и на тој функцији остао је све до пензионисања- Своје богато искуство преточио је у бројне стручне радове презентоване на научно-стручнм скуповима, конгресима и конференцијама одржаним широм наше земље (и у ранијим границама). Изградња техничко-технолошких објеката: Санација и реконструкција државних путева IIA 207 (нова ознака пута) (Р-119 (стара ознака пута)), IIБ 412 (Р-233), IIA 198 (Р-234), IВ 30 (Р-116), IIA 201 (Р-117), IIA 202 (Р-231), IIA 197 (Р-272), IIA 202 (Р-231а). Пројектовање и санација клизишта и мостова на државним путевима: клизишта 18, мостова 15. За свој рад и допринос предузећа добио је бројна признања од којих се истичу: Орден рада 1999. године којим је одликован од Председника Републике, Диплома са плакетом Привредне коморе Србије, Диплома са плакетом Регионалне привредне коморе и др. Радичевић Вукашин1938, Подгорицa, Црна Гора
Дипломирао је на Грађевинском факултету, Одсек за путеве и железнице, 1973. у Београду. У Предузећу за пројектовање путева и мостова „Траса“ Београд радио је као пројектант–сарадник, потом пројектант, главни и одговорни пројектант, руководилац пројекта и директор Завода за пројектовање путева „Траса“. Од 2003. је стручни саветник у Институту за путеве а.д. Београд. Стојић Гордан1971, Куманово, Република Северна Македонија
Завршио је Саобраћајни факултет у Београду, Одсек за железнички саобраћај и транспорт, 1996. године, као први у генерацији. За изузетан успех током студија на Одсеку за железнички саобраћај и транспорт добио је две награде. Магистарске студије завршио је на истом Факултету 2003. године. Докторску дисертацију одбранио је на Факултету техничких наука у Новом Саду 2010. године. Углић Мирсада1961, Нови Пазар Дипломирала је 1984. године на Одсеку за путеве и железнице Грађевинског факултета у Београду. По завршеном факултету 1984. године се запослила у предузећу за пројектовање „Санџакпројект“ у Новом Пазару где је радила до 2005. године. Од 2005. до 2006. године радила је по уговору о делу у АД „Нови Пазар – путу“. Од 2006. године ради на месту шефа техничке припреме у АД „Нови Пазар – путу“. Упоредо са тим у периоду од 2006. до 2009.године била је директор „Санџакпројект“ д.о.о. Нови Пазар а од 2009-2013. године је била директор фирме „Санџакпројект – нискоградња“ д.о.о. Нови Пазар. У периоду рада у „Санџакпројекту“ и „Санџакпројекту – нискоградња“ је обављала разне стручне и одговорне послове као пројектант, члан тима на пројектовању пословних, стамбених, индустријских и објеката друге намене, одговорни пројектант саобраћајница, платоа (асфалтних и бетонских коловоза), паркинга, уређења кругова пословних објеката, саобраћајних решења укрсних места, градских саобраћајница и локалних путева, одговорни урбаниста на руковођењу израдом урбанистичких планова саобраћајница и вршење надзора како на извођењу радова по пројектима које је радила тако и на радовима које су пројектовале друге пројектне куће. Објекти на којима је радила су се налазили у свим местима Рашке области (Новом Пазару, Рашки, Тутину, Сјеници, Краљеву) али и шире у Рожајама, Пријепољу, Косову и другим локацијама. У „Нови Пазар – путу“ је обављала и још увек обавља бројне одговорне послове. На нивоу Града Новог Пазара је својим искуством и знањем дала свој допринос уређењу, развоју путне мреже и стварању безбедних услова у одвијању саобраћаја као дугогодишњи члан стручних комисија и савета. Поред обављања стручних и одговорних послова у професионалном раду бави и научно – истраживачким радом из области унапређења стања путне мреже како државних тако и локалних путева и улица на простору Рашке области. Радила је као члан тима или одговорни руководилац тима више научно – истраживачких радова. Активни је учесник бројних округлих столова, научних скупова, међународних конференција и конгреса. Као руководилац тима за саобраћај учествовала је у изради неколико студија мањих и већих насељених локација са аспекта урбанистичког уређења. Објавила је више од 10 радова у зборницима и публикацијама (са стручних и научних скупова). По свом вокацијском образовању, као и на основу остварених резултата њеног професионалног рада, њена ужа специјалност је нискоградња – сагледавање постојећег стања и развој путне мреже, како државне тако и локалне на подручју Рашке области. Све то са основним циљем повећања привредног и економског развоја ових крајева. За свој рад је добила више признања и захвалница. Логарушић Јосип1951, Шид
Мр Логарушић Марка Јосип, дипл. инж. грађ., дипломирао на Грађевинском факултету у Сарајеву, саобраћајни смер, 1975. године, а на Техничком факултету у Новом Саду 2002. године, смер “Инвестициони менаџмент и берзанско пословање“ 2005. године стекао звање магистра техничких наука из области индустријско инжењерство и менаџмент, одбраном магистарског рада на тему “Управљање пројектима као основ унапређења инвестиционих подухвата у нискоградњи“. Првих 10 година ради у предузећу “Сремпут“ у Руми на пословима изградње и одржавања путева, на радним местима инжењера на градилишту, техничког директора и директора ООУР-а “Изградња“. Након рада у оперативи ради као директор “Електронског рачунског центра“ и директор “Завода за урбанизам и економско техничке послове“ у Шиду и у “Шидпројект“ доо Шид, ради као самостални пројектант нискоградње и као директор предузећа. Ђуричић Ратко1961, Добој, Босна и Херцеговина
Дипломирао је 1987. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсјек за жељезнички саобраћај и транспорт, а потом на истом факултету магистрирао 2002. године и докторирао 2005. Један је од оснивача Саобраћајног факултета у Добоју 2005. године, гдје и данас ради као редовни професор. Био је продекан за научноистраживачки рад на Саобраћајном факултету у Добоју, у два мандата члан Сената Универзитета у Источном Сарајеву и предсјеник Управног одбора Универзитета у периоду од 2014. до 2019. године. Остојић Раденко1952, Котор, Црна Гора
Дипломирао је 1977. на Грађевинском факултету у Сарајеву. Радни век започео у Бироу за студије и пројектовање, „Црна Гора пут“. Од почетка ради самостално на изради пројеката магистралних путева, регионалних и локалних путева, градских улица, булевара, а касније и аутопутева. У периоду од 1986. до 1990. био је директор Бироа за студије и пројектовање, након чега оснива приватно предузеће „Пут инжењеринг“, које се бави инжењерингом у грађевинарству. Twrdy Elen1966, Копер, Словенија
Елен Тврди, редовни професор, магистрирала је на Поморском факултету (Универзитет у Ријеци, Хрватска) 1995. године и докторирала на Факултету за поморство и саобраћај (Универзитет у Љубљани) 2003. године. Од 2007. до 2019. била је декан Факултета за поморство и саобраћај (Универзитет у Љубљани), а од 2019. године је шеф Катедре за транспортну технологију. |
|||||||