Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ

РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ

  1. Бојковић Зоран
  2. Вешовић Вујадин
  3. Гладовић Павле
  4. Госпић Наташа
  5. Јовановић Драгутин
  6. Радмиловић Зоран
  7. Кујачић Момчило
  8. Зечевић Слободан

 ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ

  1. Албрехт Илија
  2. Aлексић Боривоје
  3. Богдановић Вук
  4. Љајић Изет
  5. Радичевић Вукашин
  6. Углић Мирсада
  7. Логарушић Јосип

ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ

ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ

  1. Дробњаковић Дејан
  2. Остојић Раденко

ОДЕЉЕЊЕ ЗА САОБРАЋАЈ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

Бојковић Зоран

1941, Београд

Дипломирао је 1964, магистрирао 1974, а докторирао 1978. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у фабрици „Искра" у Крању Словенија, као водећи инжењер на планирању, развоју, пројектовању, монтажи и одржавању телекомуникационих система. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1969) до редовног професора (1987). Од 1993. године сарађује као гостујући професор на University of Texas at Arlington, UTA, TX, USA.
Утемељивач је више научних дисциплина у Србији: Дигитална обрада слике и видеа, Пакетски пренос видеа у мрежама са АТМ поступком, Мултимедијалне комуникације, жичне и бежичне. Аутор је или коаутор више од 450 библиографских јединица. Био је руководилац или сарадник у 67 пројеката у области основних и примењених истраживања. Међу научним доприносима проф. Бојковића истичу се: развој модела за анализу квалитета слике, развој метода за кодовање мирне и покретне слике, увођење асинхроне трансфер мод (АТМ) технологије, развој дигиталних широкопојасних мрежа са интегрисаним сервисима ISDN и др.
Зоран Бојковић је Senior Member IEEE, члан EUROSIP, Њујоршке академије наука, члан IASTED, Калгари (Канада) и бројних других домаћих и међународних институција. Носилац је признања "Man of the Year 1998" и годишњег признања Princeton Premier (Business Leaders and Professionals) за 2008. које се додељује у САД. Добитник је и више домаћих признања, повеља, плакета и захвалница.

Вешовић Вујадин

1939, Беране, Црна Гора

Саобраћајни факултет у Београду завршио је 1966. године. Магистрирао је 1972. године, а докторирао 1976. године на Машинском факултету у Београду. Као корисник стипендије IREX 1973–1974. године био је на истраживањима у области технологије организације и менаџмента у САД на Принстону (Princenton University), Харварду (Harvard University), Флориди (Florida State University), у Калифорнији (University of California, Лос Анђелес) и Мичигену (Univesity of Michigen).
Радни век започео на Техничком факултету у Подгорици. 1977. године прелази на Саобраћајни факултет у Београду, на коме је биран у сва звања од доцента до редовног професора. По позиву, држао је предавања на Економском факултету у Београду, Факултету организационих наука и на Саобраћајно-техничком факултету у Добоју, као и на Војно-техничкој академији. Био је директор Института Саобраћајног факултета, декан Саобраћајног факултета у Београду, потпредседник Југословенске инжењерске академије и директор Института те Академије. Сада се налази на положају декана Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама.
Аутор и коаутор је преко 70 научно-истраживачких и истраживачких пројеката. Био је руководилац југословенског експертског тима за израду Стратегије развоја саобраћаја и веза СФРЈ. Аутор је preкo 100 научних и стручних радова, експертиза и рецензија, уредник Зборника радова и организатор стручно научних скупова домаћег и међународног карактера. Одликован је орденом рада са златним венцем 1990. године. Добитник је бројних повеља и признања.

Гладовић Павле

(1951, Београд)

Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду 1975. године, на Одсеку за друмски и градски саобраћај и транспорт. Магистрирао је 1986. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1994. године на Сао­браћајном факултету Универзитета у Београду са темом: "Прилог истраживању утицаја тарифне политике на повећање мобилности у јавном градском пут­ничком превозу". Павле Гладовић је око 20 година свог радног века провео у ГСП “Београд” у Београду, на разним стручним и руководећим пословима и то као инжењер сарадник, самостални и главни инжењер, као директор тро­леј­буског ООУР-а, а затим Погона “Дорћол”, заменик генералног директора и генерални директор предузећа. Запослен је на Факултету техничких наука- Департман за саобраћај у Новом Саду од 1996. године до данас, најпре као доцент, ванреди професор, а од 2005. године као редовни професор. На ФТН -у предаје предмете: Технологија друмског саобраћаја и Организација друм­ског саобраћаја на основним академским студијама, предмете: Систем квали­тета у друмском транспорту и Информациони системи у друмском транспорту на мастер студијама и предмете: Оптимизација превоза робе и Оптимизација превоза путника на докторским студијама.

Др Павле Гладовић, дипл. инж. саобраћаја аутор је oко 150 научно – стру­чних радова. Учествовао је, као један од аутора, на изради 50 студија, елабората и про­јеката из области организације и планирања развоја аутотранспортних преду­зећа. Аутор је четири уџбеника.

Госпић Наташа

1946, Карловaц, Хрватска

Електротехнички факултет у Београду, Одсек за електронику и телекомуникације, завршила је 1970. године. Mагистрирала је на истом факултету, а докторирала на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године. После дипломирања радила је као инжењер - конструктор у Електронској индустрији, Фабрици комутационих уређаја, затим у предузећу ПТТ саобраћај Приштина. Након преласка у Заједницу југословенских ПТТ 1978. године, обавља више различитих функција да би у периоду од 1998–2000, била помоћница генералног директора ЗЈПТТ за научноистраживачки рад и међународне послове. Од 2000. године била је в.д. генералног директора мобилног оператера Монет, Подгорица. Од јуна 2003. запослена је на Саобраћајном факултету, Београд.
Наставу је изводила или изводи и на Факултету за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Електротехничком факултету Бања Лука, Факултету техничких наука, Нови Сад. Ауторка је или коауторка више међународних и националних монографије, бројних радова објављених у међународним и домаћим часописима и зборницима радова, већег броја важних пројеката и студија од значаја за развој телекомуникација и увођење нових технологија у региону, СФРЈ и Србији. 
Чланица је Савета владе Србије за родну равноправност и радне групе за инфраструктуру Националног савета за конкурентност. Води невладину организацију „Једнаке могућности“.

Јовановић Драгутин

(1954, Ваљево)

Ди­пломирао је на Војнотехничкој академији 1977. године у Загребу. Маги­стри­рао је 1984. године из области организације железничког саобраћаја. Докторску дисертацију под низивом "Оптимизација органи­зације железничког саобраћаја и транспорта при масовним превожењима за по­требе ОС", од­бранио је 16.05.1991. године. У звање асистента изабран је 1981. године, предавача 1985. године, 1990. године у звање вишег предавача, потом доцента, ванредног професора, 2001. године у звање редовног професора и 2008. године поно­вно у звање редовног професора. Обављао је бројне руководеће дужности у образовном сектору Мини­старства одбране и то: начелника Катедре транспорта на Војнотехничкој академији, од 1992-1994. год, начелника Саобраћајног смера на Војнотех­ни­чкој академији, од 1994-2001. год, заступника начелника Војнотехничке ака­демије, од 2001 до 2002. год, начелника последипломских студија у Мини­старству одбране, од 2002 до 2004. године, начелника Управе за школство у Министарству одбране, од 2004 до 2008. год, заменика начелника Војне академије, од 2008 до 2009. год. Сада је у радном односу на Високој школи струковних студија-Београдској по­литехници, на којој реализује наставу из следећих предмета основних струковних студија: Логистика, Опрема за рад и средства за заштиту и Логистика отпадних материјала. На специјалистичким струковним студијама реализује на­ставу из предмета: Управљање производима на крају употребе и Ергономија. Поред нас­тавне дужности обавља и дужност руководиоца студијског програма Менаџмент квалитетом.

Аутор, односно коаутор је бројних радова и то: 9 уџбеника, 2 збирке задатака, 1 практикума, 1 монографије националног зна­чаја, 11 скрипти и приручника, 98 научно-стручних радова саопштених на одговарајућим скуповима у земљи и иностранству, 30 радова публикованих у часописима националног значаја са ре­це­нзијом, 2 рада публикована у часопису међународног значаја а 3 рада су припремљена и послата у референтне међународне часописе.

Радмиловић Зоран

1944, Београд

Дипломирао је 1969, магистрирао је 1979, а докторирао 1989. године, на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Професионалну активност започео је у Багерско-бродарском предузећу у Београду, где је радио као самостални инжењер на планирању, развоју, пројектовању и производњи грађевинског материјала. На Саобраћајном факултету биран је у сва звања, од асистента (1974) до редовног професора (2000. године). Објавио је већи број научних радова у водећим међународним часописима из области водног саобраћаја и транспорта.
Постигао је значајне резултате у развоју научно-наставног и инжењерског подмлатка на другим факултетима Универзитета у Београду (Машински, Грађевински и Филолошки факултет), Универзитета у Подгорици (Факултет за поморство) и Универзитета у Новом Саду (Факултет техничких наука). Одржао је предавања по позиву на Универзитету у Токију за поморске науке и технологију и на универзитетима: Корејски поморски универзитет и Tongmyong Универзитет из Бусана у Јужној Кореји. Учествовао је као експерт у великим инфраструктурним пројектима у Јужној Кореји (изградња највећег светског контенерског терминала у Бусану, која је у току) и Малезији (обнова унутрашњег водног транспорта на Борнеу, 2006).
Аутор је више монографија, и универзитетских уџбеника. Објавио је преко стотину радова у међународним и домаћим часописима и на међународним и домаћим конференцијама, конгресима и стручним скуповима. Учествовао је у изради више од шездесет научноистраживачких пројеката из области водног саобраћаја.

Кујачић Момчило

(1950, Зрењанин)

Завршио је Сао­бра­ћајни факултет у Београду на Одсеку за ПТТ саобраћај. Магистрирао је и док­торирао такође на Саобраћајном факултету у Београду. По завршетку студија запослио се у РО ПТТ саобраћаја Зрењанин, где је у периоду од 1978. године до 1991. године прошао сва радна места од стручног референта, шефа Службе за поштански саобраћај, директора ООУР-а „Пошта“ до директора Радне организације ПТТ саобраћаја Зрењанин. У периоду од 1991. године до 2004. године ради у ЈП ПТТ Саобраћаја „Србија“ Београд на пословима директора Дирекције за поштански саобраћај, помоћника гене­ра­лног директора и директора Дирекције за стратегију и развој. У једном периоду паралелно са пословима у ПТТ-у, био је повремено ангажован и на Сао­браћајном факултету у Београду као истакнути стручњак из привреде, а ре­довно је одржавао и часове на Факултету техничких наука у Новом Саду, где од 2004. године заснива радни однос. Од укупног радног стажа, прoвео је преко 25 година на пословима опера­тивног и стратешког управљања у поштанском саобраћају.

Објавио је преко 70 научно стручних радова од чега: 8 публикованих радо­ва у часописима међународног значаја са рецензијом (М21-М23); 18 стручних радова у међународним зборницима са рецензијом (М31-М33); 15 публи­кова­них радова у часописима националног значаја са рецензијом; 29 стручних радова у зборницима националног значаја са рецензијом. Учествовао је у изради 18 пројеката који се односе на област поштанског саобраћаја. Објавио је 6 универзитетских уџбеника и једну монографију.

Зечевић Слободан

1953, Београд

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, Одсек за логистику. Наставничко искуство стиче избором у сва звања, од студента сарадника до редовног професора. Активно учествује у иновирању планова и програма за одсек који 2000. године добија назив Одсек за логистику. Креирао је и увео програме за логистику на сличним факултетима у Републици Српској и Црној Гори. Ужа научна област у којој има запажене резултате је Интермодални транспорт, логистички центри и city логистика. Био је Продекан за наставу на Саобраћајном факултету у Београду (2007-2009), члан Већа научних области техничко-технолошких наука Универзитета у Београду (2007-2009) и у неколико мандата шеф Одсека за логистику и шеф Катедре за логистику. Оснивач је и председник Групације и Савета за city логистику, ПК Београда и ПК Србије. Редовни je члан Инжењерске академије Србије (ИАС) и вишегодишњи члан Жирија за доделу награда за најбоље докторате, магистарске и дипломске радове ПК Београда. Члан је Програмских одбора више међународних конференција.
Носилац је награде за животно дело “Београдски победник”, за резултате у области логистике (2017). Иницијатор је и аутор програма за добијање лиценце 365 за Одговорног пројектанта за логистику. Био је ментор при изради преко 350 и члан комисије на преко 300 завршних радова на основним, мастер и докторским студијама. Aутор je седам књига, четири уџбеника и три монографије, и преко 130 радова. Учествовао је у више од 110 научних и стручних пројеката и студија и развио око 50 методологија и модела у области логистике.

Албрехт Илија

(1941, Зајечар)

Дипломира на Саобраћајном факултету, Универзитета у Београду на Одсеку за друмски и градски саобраћај 1967. године. Радни век почиње у Саобраћајном институту као приправник за научни рад. Затим ради у Институту за путеве у одељењу Завод за саобраћај и еко­номију, где се бави пословима сао­браћајног пројектовања и саобраћајне сигнализације. 1980. године прелази на Саобраћајни факултет где ради као виши стручни сарадник за послове примењеног научно-истрачивачког рада и лабораторијске послове из области Теорије тока и капацитета друмских саобраћајница и Планирања ванградских путева. Преостали радни стаж, од 1980. године до одласка у пензију 2006. ради у Дирекцији за путеве Министа­рства саобраћаја и веза, односно ЈП „Путеви Ср­бије“ где је био начелник одељења, саветник министра и саветник.

Своје искуство, у саобраћајном и путарском инжењерству, стекао је радећи на преко 150 сао­браћајних пројеката и око 200 студија оправданости које су рађене за потребе кредита Међу­народне банке на пројектима путева, како у Србији, тако и свим републикама бивше Југославије. Радио је и на пројектима саобраћајне сигнализације и опреме, као и њиховим ревизијама. Учествовао је у већем броју научно-стручних радова. Има преко 50 самосталних и групних реферета и 10 објављених у моно­графијама и на научно-стручним скуповима у земљи, као и у домаћим часо­писима и публикацијама. Био је учесник израде више просторних планова, као и члан државне Ревизионе комисије за израду планова инфрастуктурних коридора аутопутева Републике Србије.

Aлексић Боривоје

(1954, Београд)

На Саобраћајном факултету у Београду дипломирао 1980. године. Магистрирао на Саобраћајном факултету у Београду 1996. године.

Од 1984. године запослен у Институту за путеве из Београда, на месту главног инжењера за саобраћај и економију. Од 1996. године запослен на месту шефа Одељења за студије, истраживачке пројекте и информатику. Запослен од 2014. године у предузећу "С Пројект".

Члан стручних тимова или аутор у преко 100 саобраћајних студија и сту­дија оправданости. Учествовао у изради преко 150 саобраћајних пројеката и пројеката туристичке сигнализације, као и у изради база података о државним путевима на простору бивше Југославије.

Богдановић Вук

(1966, Сремска Митровица)

Завршио је Факултет техничких наука у Новом Саду, Саобраћајни одсек, Друмски смер 1991. године, као први у генерацији. На Саобраћајном одсеку Факултета техничких наука, као први у генерацији магистрирао је 1998. године. Докторирао је 2005. године, такође на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Запослен на Факултету техничких наука, Универзитет у Новом Саду од 10.03.1993. год. Тренутно у звању ванредног професора, а као нас­тавник на Департману за саобраћај држи наставу на више предмета из области саобраћајног инжењерства. У досадашњем раду обављао је више значајних функција као што су: шеф Катедре за саобраћајне системе на ФТН, 2006-2008 руководилац студијског програма Саобраћај и транспорт на Департману за саобраћај, ФТН, УНС 2007-2008, 2009-2012, руководилац докторских студија на студијском програму Саобраћај ФТН, УНС 2007-2008, директор Департмана за саобраћај, ФТН, УНС, од 2008-2009, 2009-2012. У домаћим и страним националним часописима као аутор и коаутор обја­вио је 12 радова. У досадашњем раду, Вук Бoгдановић је био коаутор више научних књига, монографија и посебних поглавља у научним књигама. Као аутор и коаутор објавио је 30 научних и стручних радова на међу­на­родним и 56 на националним научно-стручним скуповима. Учестовао је на три научна пројекта републичког програма технолошког развоја и на једном нау­чном пројекту покрајинског програма. Као руководилац или пројектант уче­ство­вао је у изради 57 студија и про­јеката и 17 техничких контрола. Као члан коми­сије вештака учестовао је у изради неколико стотина вештачења саобра­ћајних не­з­года за потребе судова у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Љајић Изет

(1943, Дуга Пољана)

Уписао је Грађевински факултет у Сарајеву, где је дипломирао 1971. године на смеру Нискоградња дипломским радом на тему пројектовање ауто пута. После завршеног факултета 1971. године засновао је радни однос у АД „Нови Пазар – пут“ где је радио до 31.03.2014. године – непуних 45 година. Године 1977. прешао је у Комбинат камене индустрије „Украс“ Нови Пазар где је остао једну годину. По њеном истеку вратио се у АД „Нови Пазар – пут“. После пола године рада био је именован за техничког директора. На тој функцији остао је до 1981. године. У овом периоду, због недостатка инжењерско-техничког кадра био је принуђен да прође све фазе рада – од руководиоца каменолома до шефа градилишта на тада највећем нашем гради­лишту на путном правцу Рашка – Нови Пазар који је био полазни импулс за развој нашег неразвијеног колектива. За директора фирме постављен је 15.11.1981. године и на тој функцији остао је све до пензионисања- Своје богато искуство преточио је у бројне стручне радове презентоване на научно-стручнм скуповима, конгресима и конференцијама одржаним широм наше земље (и у ранијим границама). Изградња техничко-технолошких објеката: Санација и реконструкција др­жавних путева IIA 207 (нова ознака пута) (Р-119 (стара ознака пута)), IIБ 412 (Р-233), IIA 198 (Р-234), IВ 30 (Р-116), IIA 201 (Р-117), IIA 202 (Р-231), IIA 197 (Р-272), IIA 202 (Р-231а). Пројектовање и санација клизишта и мостова на државним путевима: клизишта 18, мостова 15. За свој рад и допринос предузећа добио је бројна признања од којих се истичу: Орден рада 1999. године којим је одликован од Предсе­дни­ка Републике, Диплома са плакетом Привредне коморе Србије, Диплома са плакетом Регионалне привредне коморе и др.

Радичевић Вукашин

1938, Подгорицa, Црна Гора

Дипломирао је на Грађевинском факултету, Одсек за путеве и железнице, 1973. у Београду. У Предузећу за пројектовање путева и мостова „Траса“ Београд радио је као пројектант–сарадник, потом пројектант, главни и одговорни пројектант, руководилац пројекта и директор Завода за пројектовање путева „Траса“. Од 2003. је стручни саветник у Институту за путеве а.д. Београд.
Аутор је више од стотину пројеката, студија, генералних, идејних и главних пројеката, пројеката санације клизишта приступних путева и платоа бензинских пумпи на мрежи аутопутева, магистралних и регионалних путева у Србији и Црној Гори међу којима се издвајају студије и генерални пројекти: 
Генерални пројекат могућих алтернатива аутопутског правца Београд – Јужни Јадран (Бар) - I фаза; 
Генерални пројекат реалних варијанти аутопута Београд – граница Републике Црне Горе - II фаза;
Студија коридора аутопута Матешево–Подгорица;
Генерални пројекат аутопута Београд–Пожега;
Генерални пројекат измештања магистралног пута М-22 Београд–Љиг, на делу Колубарског басен и др.

Углић Мирсада

(1961, Нови Пазар)

Дипломирала је 1984. године на Одсеку за путеве и железнице Грађевинског факултета у Београду. По завршеном факултету 1984. године се запослила у предузећу за пројектовање „Санџакпројект“ у Новом Пазару где је радила до 2005. године. Од 2005. до 2006. године радила је по уговору о делу у АД „Нови Пазар – путу“. Од 2006. године ради на месту шефа техничке припреме у АД „Нови Пазар – путу“. Упоредо са тим у периоду од 2006. до 2009.године била је директор „Санџакпројект“ д.о.о. Нови Пазар а од 2009-2013. године је била директор фирме „Санџакпројект – нискоградња“ д.о.о. Нови Пазар. У периоду рада у „Санџакпројекту“ и „Санџакпројекту – нискоградња“ је обављала разне стручне и одговорне послове као пројектант, члан тима на пројектовању пословних, стамбених, индустријских и објеката друге намене, одговорни пројектант саобраћајница, платоа (асфалтних и бетонских коловоза), паркинга, уређења кругова пословних објеката, саобраћајних решења укрсних места, градских саобраћајница и локалних путева, одговорни урбаниста на руковођењу израдом урбанистичких планова саобраћајница и вршење надзора како на извођењу радова по пројектима које је радила тако и на радовима које су пројектовале друге пројектне куће. Објекти на којима је радила су се налазили у свим местима Рашке области (Новом Пазару, Рашки, Тутину, Сјеници, Краљеву) али и шире у Рожајама, Пријепољу, Косову и другим локацијама. У „Нови Пазар – путу“ је обављала и још увек обавља бројне одговорне послове. На нивоу Града Новог Пазара је својим искуством и знањем дала свој допринос уређењу, развоју путне мреже и стварању безбедних услова у одвијању саобраћаја као дугогодишњи члан стручних комисија и савета. Поред обављања стручних и одговорних послова у професионалном раду бави и научно – истраживачким радом из области унапређења стања путне мреже како државних тако и локалних путева и улица на простору Рашке области. Радила је као члан тима или одговорни руководилац тима више научно – истраживачких радова. Активни је учесник бројних округлих столова, научних скупова, међународних конференција и конгреса. Као руководилац тима за саобраћај учествовала је у изради неколико студија мањих и већих насељених локација са аспекта урбанистичког уређења. Објавила је више од 10 радова у зборницима и публикацијама (са стручних и научних скупова). По свом вокацијском образовању, као и на основу остварених резултата њеног професионалног рада, њена ужа специјалност је нискоградња – сагледавање постојећег стања и развој путне мреже, како државне тако и локалне на подручју Рашке области. Све то са основним циљем повећања привредног и економског развоја ових крајева. За свој рад је добила више признања и захвалница.

Логарушић Јосип

(1951, Шид)

Мр Логарушић Марка Јосип, дипл. инж. грађ., дипломирао на Грађевинском факултету у Сарајеву, саобраћајни смер, 1975. године, а на Техничком факултету у Новом Саду 2002. године, смер “Инвестициони менаџмент и берзанско пословање“ 2005. године стекао звање магистра техничких наука из области индустријско инжењерство и менаџмент, одбраном магистарског рада на тему “Управљање пројектима као основ унапређења инвестиционих подухвата у нискоградњи“. Првих 10 година ради у предузећу “Сремпут“ у Руми на пословима изградње и одржавања путева, на радним местима инжењера на градилишту, техничког директора и директора ООУР-а “Изградња“. Након рада у оперативи ради као директор “Електронског рачунског центра“ и директор “Завода за урбанизам и економско техничке послове“ у Шиду и у “Шидпројект“ доо Шид, ради као самостални пројектант нискоградње и као директор предузећа.

До сада учествовао на изради низа идејних и главних пројеката по којима су изведени радови на изградњи нових и реконструкцији постојећих путева и саобраћајних површина и индустријских колосека. Вршилац је техничке контроле више пројеката нискоградње, члан тимова за израду већег броја студија оправданости и инвестиционих програма и члан комисија за јавни увид планске документације. Стручни технички надзор на изградњи, реконструкцији и ревитализацији коловоза на државним путевима првог и другог реда вршио на више деоница, на доградњи и проширењу саобраћајница више граничних прелаза и царинских терминала и изградњи чеоне наплатне станице Врчин. Са предузећем за пројектовање и инжењеринг “Шидпројект“ из Шида, изградио више стамбених и пословних објеката, а пре тога са предузећем за путеве “Сремпут“ из Руме изградио неколико стотина километара, аутопутева, магистралних, регионалних и локалних путева и реконструкцију левог колосека магистралне електрифициране железничке пруге Београд-Загреб, деоница: Шид – Кукујевци - Рума. Учествовао у раду комисија за технички преглед више деоница аутопутева, државних путева првог и другог реда, санације мостова, клизишта и низа локалних путева и улица. Био je члан Скупштине Инжењерске коморе Србије, Скупштине Привредне коморе Србије, Скупштине Привредне коморе Војводине, а сада је члан Управног одбора и Скупштине Привредне коморе Војводине, Управног одбора Српског друштва за путеве и дописни је члан Инжењерске академије Србије. За свој досадашњи рад добио је 2009. године Плакету Привредне коморе Србије за постигнуте резултате у развоју и унапређењу привреде Републике Србије, Годишњу награду Сремске Привредне коморе за привредна достигнућа у 2014. години и Златну плакету Удружења послодаваца путне привреде Републике Србије „Путар“ за изузетан допринос развоју путне привреде, 2017. године.

Дробњаковић Дејан

(1933, Рисан, Црна Гора)

Грађевински факултет завршио је у Београду 1959. године. По завршетку студија запослио се у Грађевинском предузећу "Бокал” у Котору као шеф градилишта и технички директор, гдје је радио до 1963. године, када прелази у Титоград, у новооформљену Дирекцију за изградњу Јадранског пута, која је обављала послове инвеститора и била носилац свих стручних радова на пројектовању и изградњи Јадранског пута кроз Црну Гору. Био је главни инжењер, а од 1964. године генерални директор Дирекције. Од 1968. до 1974. године обављао је дужност генералног директора “Црна­горапута".Средином 1974. године, одлуком Владе Црне Горе, постављан је за ди­ректора Дирекције за изградњу друге фазе Луке Бар. За пет година рада у Луци Бар, претоварни капацитети луке проширени су са постојећих 1,5 милиона тона, на 5,5 милиона претовара, са могућношћу даљег проширења на 12,5 ми­лиона тона годишње. Након успјешно обављеног задатка у Луци Бар, 1979. изабран је за директора великог пројекта изградње осам силоса за житарице, на исто толико локација у Алжиру (вриједног 250 милиона долара) који се под његовим руко­водством одвијао до 1983. године. Слиједеће три године, до 1986, био је главни инжењер на изградњи жеље­зничке пруге Подгорица - Скадар. По завршетку овог посла, од 1986. до 1993, био је директор Републичког фонда за путеве ЦГ, а од 1993. до 1997. био је генерални директор Жељезница Црне Горе. Од марта 1997. до краја 2000. године био је министар саобраћаја у Савезној влади, у веома тешким условима економске блокаде СРЈугославије и агресије НАТО-а.Од 2000. до 2003. године био је савезни посланик и посланик у Пар­ламенту Савјета Европе у Стразбуру. Одликован је Орденом заслуга за народ са сре­брним зрацима и Орденима рада са златним и сребрним вијенцем.

Остојић Раденко

1952, Котор, Црна Гора

Дипломирао је 1977. на Грађевинском факултету у Сарајеву. Радни век започео у Бироу за студије и пројектовање, „Црна Гора пут“. Од почетка ради самостално на изради пројеката магистралних путева, регионалних и локалних путева, градских улица, булевара, а касније и аутопутева. У периоду од 1986. до 1990. био је директор Бироа за студије и пројектовање, након чега оснива приватно предузеће „Пут инжењеринг“, које се бави инжењерингом у грађевинарству.
Радио је на више од педесет генералних идејних и главних пројеката, међу којима су: магистрални пут Никшић–Требиње, деоница Никшић, магистрални пут Слијепач Мост – Томашево – Павино Поље, рехабилитација магистралног пута Колашин – Мехов Крш, аутопут Андријевица–Беране–Бољаре, аутопут Танки рт – укрштање с путем Подгорица–Цетиње, аутопут Веруша–Матешево, више идејних и главних пројеката реконструкције магистралних путева, више идејних и главних пројеката путева нижег ранга и пројеката реконструкције путева, улица, санирања клизишта и слично.
Учествовао је у великом броју ревизија планско-пројектне и студијске документације и техничких прегледа за путеве свих рангова и руководио реализацијом више објеката које је извео „Пут инжењеринг“.