Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије Почетна страна | English
   

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ

Аврамовић Зоран

(1953, Лозница)
Завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду на коме је магистрирао, а потом и докторирао 1988. године. Изабрани је професор Саобраћајног и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Паневропског универзитета „Апеирон” у Бањој Луци и Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Црна Гора. Гостујући је професор уваженог University American College у Скопљу – Факултетот за компјутерска техника и информатика, БЈР Македонија. Објавио је 191 научни и стручни рад. Као руководилац, аутор, коаутор или сарадник учествовао у изради 143 студије и пројекта.
Као технички консултант компаније ITV Multimedia у Београду пројектовао је и реализовао техничко решење комерцијалног VAS SMS сервиса, које је почело да се примењује као прво решење у овом делу Европе. Реализовао је информационо-комуникациони систем који је обухватио целокупно подручје Републике Србије и који је интегрисао телефонски, комуникациони, рачунарски и телевизијски систем у једну целину, уводећи негеографски код у телефонски систем земље.
Од великог броја награда и признања које је добио издваја се златну медаља за заслуге у електротехници Академије електротехничких наука Руске Федерације.

Гроздановић Мирољуб

(1947, Лесковaц)
Дипломирао је на дигиталном смеру Електронског факултета у Нишу. Магистарску тезу одбранио је 1987. на Факултету заштите на раду у Нишу, а докторску дисертацију 1989. године на Факултету за електротехнику и рачунарство у Љубљани. Био је развојни инжењер у Електронској индустрији – Фабрика саставни делови, водио инвестиционе програме у Iskra Commerce – Ljubljana, Филијала Ниш, био помоћник генералног директора ТП Електротехна Ниш, помоћник генералног директора за развој и истраживања Холдинг корпорација ЕИ, а потом заменик генералног директора.
На Факултету заштите на раду у Нишу биран је у звања доцента, ванредног и редовног професора на предметима: Ергономско пројектовање, Системи за откривање и дојаву пожара, Планирање и контрола квалитета животне средине. Био је декан Факултета заштите на раду у Нишу, проректор за наставу на Универзитету у Нишу, а сада обавља функцију ректора Универзитета у Нишу.
Аутор је две монографије, једног уџбеника, коаутор бројних књига и монографија и око 220 научних радова. Основна преокупација у научноистраживачком раду му је проблематика ергономског пројектовања центара контроле и управљања аутоматизованим системима и методолошким правцима развоја ергономске научне мисли. Бави се и проблемима људске поузданости и људске грешке, управљањем квалитетом радне и животне средине, односно аутоматизације и људског фактора, биокибернетским односима у систему човек–машина, хуманим реинжењерингом рада, проценама професионалног ризика и удеса у животној средини и др.

Јевтовић Милојко

(1937, Горњи Милановац)
Дипломирао је на Електротехичком факултету у Београду 1961. године. Магистрирао је на истом факултету 1978. године, а докторирао 1983. године на Електротехничком факултету у Загребу. Научноистраживачким радом у области дигиталних телекомуникација бавио се више од 40 година, у научним звањима од научног сарадника до научног саветника у ВТИ, где се бавио и развојем електронских система и уређаја у области дигиталних телекомуникација. Истовремено, био је гостујући хонорарни професор Војне академије и Електротехничког факултета у Бањој Луци. На Војној академији у Београду, у звању редовног професора, сада одржава наставу страним студентима мастер студија из предмета Рачунарске комуникације и мреже.
Објавио је више од 120 радова и девет књига. Најзначајнији научноистраживачки пројекти и задаци су му: Систем за анализу сигнала и електронско извиђање АТС-1, Пројекат нове генерације интегрисаних електронских система за техничку заштиту објеката и простора, Техничка решења интелигентних сензора, Дигитални комуникациони систем - подсистем за неговорне информације, Мрежа за пренос дигиталних података ПВО система АС-84 у условима електронског ометања и др.
Успешно је развио и увео у серијску производњу, као носилац задатака и конструктор, низ различитих дигиталних телекомуникационих уређаја. За научне доприносе и постигнуте резултате од значаја одликован је Орденом за војне заслуге, Орденом рада са сребрним венцем, Орденом рада са златним венцем, Орденом Војске Југославије другог реда.

Обрадовић Данило

(1939, Требиње, Република Српска)
Дипломирао 1961. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Магистрирао 1965. године на Природно математичком факултету Универзитета у Београду. Докторирао 1970 године на University of Strathclyde, Glasgow, Велика Британија. У Институту за нуклеарна истраживања бавио се истраживањима у области експерименталне физике нуклеарних реактора, а потом операционим истраживањима, применом рачунара у индустрији и на крају информатиком. У Институту за економику индустрије бавио се истрживањима и консалтингом у области операционих истраживања, рачунарских наука и информационих система. Учествовао у реализацији великог броја пројеката првенствено у области електропривреде и за потребе Југословенске народне армије.
На Универзитету у Новом Саду - Факултет техничких наука, развија интензивну наставну активност и уводи наставну област рачунарство. Изводио је наставу и на Технолошко-металуршком факултету и Природно-математички факултет Универзитета у Београду, Електротехничком, Економском, Правном факултету у Бања Луци, Економском факултету у Прилепу, Машинском факултету Универзитета у Мостару, Електронском факултету Универзитета у Нишу. У више наврата боравио је, као гостујући професор, на University of Conventry.
На Факултету техничких наука учествовао у реализацији великог броја научних пројеката, пројеката за привреду и државне институције, међу којима су најважнији: Четири петогодишња истраживачка пројекта финасирана из фонда за научни рад АП Војводине и Републике Србије из области рачунарства, Информациони систем Новкабела, Увођење Новкабела у производњу рачунара и др.

Поповић Драган

(1943, Београд)
Дипломирао је 1965. године на Енергетском одсеку, магистрирао 1981. године на смеру Електроенергетски системи, а докторску тезу одбранио маја 1984. године, на Електротехничком факултету у Београду. По дипломирању, запослио се у Електротехничком Институту "Никола Тесла", где се и сада налази на радном месту вишег саветника у центру "Електроенергетски системи". Године 1993. године изабран је за ванредног професора Електротехничког факултета у Београду, за област Електроенергетски системи, a 2008. године изабран је за редовног професора за научну област Електроенергетика на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Aутор је преко 80 студија националног и регионалног значаја из проблематике планирања, погона и управљања електроенергетских система. Од ових студија, посебно се апострофирају интернационалне студије, које су се непосредно бавиле релевантним техничким аспектима, условима и могућностима интеграције ЕЕС-а на просторима Балкана и интернационалне студије, које су се бавиле анализом техничких могућности поновног повезивања југоисточног са западним делом интерконекције UCTE. Члан је бројних стручних тела и комисија. До сада је објавио преко 200 научних и стручних радова, у водећим инернационалним часописима и саветовањима. Развио је већи број рачунарских програма за анализу релевантних статичких и динамичких стања електроенергетских интерконекција. Добитник више признања.

Баранов Леонид Аврамович

(1936, Кијев, Украјина)
На МГУ је запослен од 1962. године. Магистарски рад одбранио је 1966, а докторску дисертацију 1974. године. Од 1984. године је шеф катедре Управљање и информатика у техничким системима. Био је ментор на изради 25 магистарских радова и 5 докторских дисертација. Аутор је или коаутор око 300 научних и стручних радова, осам монографија, једног уџбеника, 34 ауторска патента.
Леониду Аврамовичу Баранову додељена је златна медаља Николе Тесле за науку за 1999. године за област Теорија аутоматског управљања транспортним системима, посебно за оснивање научне школе у области аутоматског управљања кретањем возова метроа, за развој методе анализе и синтезе регулатора система аутоматског управљања кретањем возова и фундаменталних резултата које је постигао у области квантовања, временске дискретизације и успостављања случајних функција.

Мојсејевич Ињков Јуриј

(1937, Тугулим, Русија)
Доктор je техничких наука – област: електротехника. Професор МГУ универзитета (Московског државног универзитета, МПС, МИИТ) Академик је Руске академије електротехничких наука (РАЭН) и Руске академије транспортних наука (РАТ). Аутор је око 320 научних и стручних радова, књига, публикација и великог броја патената у области електронике и електротехнике. Добитник је бројних признања и награда међу којима се издвајају златна медаља Руске академије електротехничких наука (РАЭН) за заслуге у електротехници и национална награда Петар Велики.