ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ
РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
- Аврамовић Зоран
- Раковић Радослав
- Гроздановић Мирољуб
ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ
- Величковић Зоран
- Ерић Миљко
- Лончар Борис
- Пендић Зоран
ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ
РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
- Баранов Леонид Аврамович
- Ињков Јуриј
|
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕ
Аврамовић Зоран
(1953, Лозница)
Завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду на коме је магистрирао, а потом и докторирао 1988. године. Изабрани је професор Саобраћајног и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Паневропског универзитета „Апеирон” у Бањa Луци и Факултета за менаџмент у саобраћају и комуникацијама у Беранама, Црна Гора. Гостујући је професор уваженог University American College у Скопљу – Факултетот за компјутерска техника и информатика, БЈР Македонија.
Објавио је 191 научни и стручни рад. Као руководилац, аутор, коаутор или сарадник учествовао у изради 143 студије и пројекта. Као технички консултант компаније ITV Multimedia у Београду пројектовао је и реализовао техничко решење комерцијалног VAS SMS сервиса, које је почело да се примењује као прво решење у овом делу Европе. Реализовао је информационо-комуникациони систем који је обухватио целокупно подручје Републике Србије и који је интегрисао телефонски, комуникациони, рачунарски и телевизијски систем у једну целину, уводећи негеографски код у телефонски систем земље. Од великог броја награда и признања које је добио издваја се златну медаља за заслуге у електротехници Академије електротехничких наука Руске Федерације.
Раковић Радослав
(1955, Сомбор)
Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду 1979. године. Постдипломске студије на Електротехничком факултету у Београду завршио је 1981. године. Докторску дисертацију на тему „Прилог методологији процене трошка софтверских пројеката у процесу планирања и развоја информационих система“ одбранио је 2000. године на Факултету организационих наука у Београду.
Запослио се 1979. године у предузећу Енергопројект, ООУР Електроенергетски системи, где је радио на пројектовању телекомуникационих система за потребе електропривредних организација. У Војнотехнички институт (ВТИ) КоВ прешао је 1983. године, где је радио на развоју и истраживању дигиталне мултиплексне опреме и опреме за линијски пренос по жичним и оптичким кабловима. Од почетка 1991. ради у предузећу Енергопројект Ентел, прво на пројектовању и реализацији телекомуникационих система за потребе електропривреде у земљи и иностранству (Катар, Оман), затим девет година као руководилац Бироа за телекомуникације и информациону технику у ЕП Ентел, а од 2003. године као руководилац Службе за интегрисане системе менаџмента у ЕНТЕЛ-у на развоју и унапређењу система квалитета, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду, енергетског менaџмента и безбедности информација.
У току своје стручне и истраживачке делатности бавио се областима телекомуникација, софтверског инжењерства, обновљивих извора енергије, интегрисаним системима менаџмента и управљањем пројектима. Објавио је више од 130 радова, од којих 6 у часописима међународног значаја.Од 2008-2012. био је ангажован као професор на Високој школи струковних студија за пројектни менаџмент (ВШПМ). Био је руководилац два пројекта у оквиру Националног програма енергетске ефикасности. За постигнуте резултате добио је бројне награде и признања.
Гроздановић Мирољуб
(1947, Лесковaц)
Дипломирао је на дигиталном смеру Електронског факултета у Нишу. Магистарску тезу одбранио је 1987. на Факултету заштите на раду у Нишу, а докторску дисертацију 1989. године на Факултету за електротехнику и рачунарство у Љубљани. Био је развојни инжењер у Електронској индустрији – Фабрика саставни делови, водио инвестиционе програме у Iskra Commerce – Ljubljana, Филијала Ниш, био помоћник генералног директора ТП Електротехна Ниш, помоћник генералног директора за развој и истраживања Холдинг корпорација ЕИ, а потом заменик генералног директора.
На Факултету заштите на раду у Нишу биран је у звања доцента, ванредног и редовног професора на предметима: Ергономско пројектовање, Системи за откривање и дојаву пожара, Планирање и контрола квалитета животне средине. Био је декан Факултета заштите на раду у Нишу, проректор за наставу на Универзитету у Нишу, а сада обавља функцију ректора Универзитета у Нишу. Аутор је две монографије, једног уџбеника, коаутор бројних књига и монографија и око 220 научних радова. Основна преокупација у научноистраживачком раду му је проблематика ергономског пројектовања центара контроле и управљања аутоматизованим системима и методолошким правцима развоја ергономске научне мисли. Бави се и проблемима људске поузданости и људске грешке, управљањем квалитетом радне и животне средине, односно аутоматизације и људског фактора, биокибернетским односима у систему човек–машина, хуманим реинжењерингом рада, проценама професионалног ризика и удеса у животној средини и др.
Величковић Зоран
(1958, Ниш)
На Катедри за аутоматику и информатику Електронског факултета Универзитета у Нишу дипломирао је 1983. године. Др Зоран Величковић 1997. године магистрира на Електронском факултету Универзитета у Нишу на Катедри за рачунарску технику. Докторску дисертацију одбранио je на Електротехничком факултету Универзитета у Бања Луци 2011. године. По дипломирању 1984. године се запошљава у Електронској индустрији Ниш у сектору развоја РО “Професионална електроника“. Као млад инжењер пролази кроз све инстанце система за обуку инжењера у Електронској индустрији који се базирао на перманентном учењу и напредовању. На почетку професионалне каријере у Електронској индустрији обавља послове конструктора, односно самосталног конструктора, а касније послове главног инжeњера у Сектору развоја. За директора Сектора развоја у “Професионална електроника“ је постављен 1992. године, када је и реализовано прво домаће електронско бројило електричне енергије. Увиђајући значај тржишта и односа са купцима, ЕИ „Професионална електроника“ 2001. године формира нови сектор Маркетинга и развоја на чије чело долази већ искусан инжењер др Зоран Величковић. Од 2004. године др Зоран Величковић је ангажован на Вишој техничкој школи у Нишу као виши предавач када и започиње академску каријеру. Од 2007. године добија сталан ангажман на Високој техничкој школи струковних студија у Нишу као професор струковних студија за уже научне области: Рачунарска техника и Комуникационе технологије са електроником. Ангажован је на основним и специјалистичким струковним студијама на Високој техничкој школи струковних студија у Нишу. Објавио је деведесет два научна рада. У реномираним домаћим часописима и научно стручним скуповима је публиковао 50 радова, док је у међународним часописима и научно-скуповима објавио 42 рада. Радови обухватају области дигиталних телекомуникација, рачунарства, програмирања и дигиталне обраде сигнала. Проф. др Зоран Величковић је коаутор 3 књиге које се користе као уџбеници на основним и специјалистичким струковним студијама.
Ерић Миљко
(1955, Горњи Милановац)
Техничку војну aкадемију КоВ ЈНА, Загреб, Смер електроника (1979. године) завршио је као први у рангу са просеком 9.80, као и последипломске студије на истој академији. Магистрирао је 1986. године. Докторирао је 1999. године на Факултету техничких наука у Новом Саду са темом: “Просторно-фреквенцијска анализа радио-фреквенцијског спектра”. Од октобра 1981. године до краја 2009. године радио у Војнотехничком институту Београд у Сектору за телекомуникације, као истраживач сарадник, самостални и виши истраживач, а затим као начелник Одсека за системе за електронско извиђање и ометање. Од 2002. године начелник је Оделења за системе за електронско извиђање (ЕИ) и противелектронска дејства (ПЕД) и инжењеринг електронских система, а затим начелник Сектора за телекомуникације и начелник Сектора за електронске системе.
Од 2008. године ангажован је на Електротехничком факултету у Београду, где држи наставу на једном предмету на мастер студијама и три предмета на докторским студијама. Од доласка у ВТИ континуирано је био ангажован на истраживању метода и техничких решења и развоју средстава и система за електронско извиђање односно надгледање (мониторисање) радио-фреквенцијског спектра. Публиковао је до сада преко 160 радова на домаћим и међународним конференцијама и часописима. Миљко Ерић био је носилац или учествовао у реализацији више значајних истраживачких и развојних пројеката реализованих у Војнотехничком институту за потребе система одбране.
Лончар Борис
(1968, Београд)
Дипломирао је на Профилу за техничку физику 1994. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Магистрирао је 1999. на Профилу за електротехничке материјале и технологије и докторирао 2003. године на истом факултету. Oд 1995. године запослен је на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду у звању асистента-приправника. За асистента је изабран 1999. године, за доцента 2005. године, за ванредног професора 2009. године, а за редовног професора 2013. године. Oд 01.11.2006. године обавља дужност продекана за финансијско-материјално пословање Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду. На Технолошко-металуршком факултету изводи наставу из предмета Техничка физика 1, Техничка физика 2 и Мерење и регулација процеса. На истом факултету формирао је предмете Зрачење и заштита од зрачења и Биофизика на основним академским студијама, Управљање радиоактивним отпадом и Материјали у електротехници на дипломским-мастер студијама, као и Мерење јонизујућег и нејонизујућег зрачења, Физика материјала и Одабрана поглавља биофизике на докторским студијама. На Технолошком факултету у Зворнику, Универзитета у Источном Сарајеву изводи наставу из предмета Мјерење и регулација процеса на основним академским студијама и Аутоматско управљање и контрола технолошких процеса на мастер студијама.
До сада је објавио 1 уџбеник, 1 помоћни уџбеник, 1 поглавље у монографији међународног значаја, 1 монографију националног значаја, 25 радова у врхунским и истакнутим часописима међународног значаја, 14 радова у часописима међународног значаја са импакт фактором, 4 рада у часописима националног значаја, 23 саопштења са међународних скупова штампана у целини, 31 саопштење са међународних скупова штампана у изводу, 29 саопштења са скупова националног значаја штампана у целини и 3 стручна рада. Руководио је израдом 2 национална научна пројекта, учествовао у реализацији 11 националних научних пројеката и 1 међународног пројекта. Области његовог научног рада обухватају примењену нуклеарну физику (радијациону отпорност и поузданост електронских компонената и уређаја), заштиту од зрачења, електрична пражњења у гасовима и фотонапонске соларне ћелије.
Пендић Зоран
Баранов Леонид Аврамович
(1936, Кијев, Украјина)
На МГУ је запослен од 1962. године. Магистарски рад одбранио је 1966, а докторску дисертацију 1974. године. Од 1984. године је шеф катедре Управљање и информатика у техничким системима. Био је ментор на изради 25 магистарских радова и 5 докторских дисертација. Аутор је или коаутор око 300 научних и стручних радова, осам монографија, једног уџбеника, 34 ауторска патента. Леониду Аврамовичу Баранову додељена је златна медаља Николе Тесле за науку за 1999. године за област Теорија аутоматског управљања транспортним системима, посебно за оснивање научне школе у области аутоматског управљања кретањем возова метроа, за развој методе анализе и синтезе регулатора система аутоматског управљања кретањем возова и фундаменталних резултата које је постигао у области квантовања, временске дискретизације и успостављања случајних функција.
Ињков Јуриј
(1937, Тугулим, Русија)
Доктор je техничких наука – област: електротехника. Професор МГУ универзитета (Московског државног универзитета, МПС, МИИТ) Академик је Руске академије електротехничких наука (РАЭН) и Руске академије транспортних наука (РАТ). Аутор је око 320 научних и стручних радова, књига, публикација и великог броја патената у области електронике и електротехнике. Добитник је бројних признања и награда међу којима се издвајају златна медаља Руске академије електротехничких наука (РАЭН) за заслуге у електротехници и национална награда Петар Велики.
|