Добродошли на сајт Инжењерске академије Србије | Почетна страна | English |
![]() |
|
||||||||
ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕРЕДОВНИ ЧЛАНОВИ
ДОПИСНИ ЧЛАНОВИ ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИРЕДОВНИ ЧЛАНОВИ |
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕТАЛУРГИЈУ ИНЖЕЊЕРСКЕ АКАДЕМИЈЕ СРБИЈЕГулишија Звонко1952, Кикинда
Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1976. године. Магистарски рад је одбранио 1979, а докторску дисертацију 1984. године на истом факултету. Радио је у фабрици ИЛР у Железнику, Фабрици одливака Београд, а потом у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду. Био је руководилац Лабораторије за прераду метала, заменик директора НИР Института за металургију и технологију, руководилац Сектора за металургију и хемијско инжењерство, а од 2008. године је директор Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Београд. Илић Илија(1936, Ивањица)
Школске 1955/56. год. наставља школовање на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је 01.03.1961. год. на Металуршком одсеку истог факултета. Јануара 1962. године почео је да ради на Технолошко-металуршком факултету, где је изабран за асистента на Катедри за металургију обојених метала. Докторирао је 1970. год. на истом факултету са темом: „Прилог проучавању процеса хлоровања једињења никла и могућност селективног хлоровања једињења никла из сиромашних железних руда“. У звање научног сарадника изабран је 1970. год, а у звање доцента 1971. год. У звање ванредног професора изабран је 1978. год, а у звање редовног 1983. год. Од избора у звање доцента 1971. год. перманентно држи наставу из предмета Теорија металуршких процеса на трећој години редовних студија, као и на постдипломским студијама из предмета: Кинетичке законитосто металуршких реакција, Одстрањење неметалних примеса из метала, и Пирометалуршки процеси. За потребе наставе редовних студија предложио је, припремио програм и изводио наставу из предмета Добијање метала из секундарних сировина. Јокановић Вукоман1949, Плужине, Црна Гора
Природно-математички факултет, смер Физичка хемија, завршио је 1972. године у Београду. Докторску тезу је одбранио 1984. у Центру за мултидисплинарне студије Универзитета у Београду. Радио је као научни и виши научни сарадник на Металуршком институту у Зеници, а затим као доцент и ванредни професор на Металуршком и Машинском факултету у Зеници. Каријеру наставља у ИТМС, Београд, у звању вишег научног сарадника и научног саветника, а затим у Техничком институту САНУ. У Институту нуклеарних наука Винча, у Београду запослен је од 2005. године. Истовремено ради и као професор на Факултету примењених уметности за Примењену хемију и Конзерваторска испитивања и материјале. Лачњевац Часлав(1952, Александровац)
Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду завршио је 1976. године. Магистрирао је 1979. године из области електрокатализе, а 1994. одбранио докторску дисертацију на Катедри за физичку хемију и електрохемију истог факултета. Радио је у Институту за електрохемију, Београд и у ВЗ „Мома Станојловић'' Батајница као руководилац површинске заштите, до преласка у Институт за испитивање материјала Србије 1995. године, где је обављао разне дужности – од руководиоца Центра за хидроизолацију, до помоћника генералног директора. Милетић Саша1951, Београд
Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету у Београду, магистрирао у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, а докторирао је 2006. на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду на Инжењерству заштите животне средине. Николић Бранислав1940, Бајинa Баштa
Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1964. године. Докторирао је из области хемијског инжењерства 1978, а звање научни саветник стекао је 1994. године. Био је професор на Рударско-металуршком факултету у Косовској Митровици, Универзитета у Приштини. У првој трећини свог дугогодишњег рада, радио је у производним организацијама: Фабрици шећера у Пећи, у комбинату „Трепча“ у Косовској Митровици као директор Топионице и Рафинерије олова и директор инвестиција Металургије олова „Трепча“, Инжењеринг предузећу „Прогрес Инвест“ Београд. Последњих петнаестак година ради на пословима научно-истраживачке делатности - Институт „Кирило Савић“, ИХТМ и на факултету. Павловић Миомир1953, Бијељина, Република Српска
Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду завршио je 1976. године. На истом факултету је магистрирао 1979, а докторску тезу одбранио је 1982. године. Од 1979. године ради на Институту за хемију, технологију и металургију – Институт за електрохемију, Београд, где је научни саветник. Рајковић Милош1957, Неготин
Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1980, на коме на Катедри за аналитичку хемију завршио постдипломске студије и одбранио магистарску тезу 1983, а докторску дисертацију 1986. године. По завршетку студија радио је у ИХП Прахово, a oд 1983. године ради на Пољопривредном факултету у Земуну, Одсек за прехрамбену технологију, где је прошао сва универзитетска звања. Редовни је професор за ужу научну област хемија. Као гостујући професор, предавао је хемију на Шумарском факултету, Универзитета у Београду и на Вишој техничко машинској школи у Земуну. Костов Ана(1969, Београд) Дипломирала је на Металуршком одсеку Техничког факултета у Бору, Универзитета у Београду 1993. године. Инжењер волонтер на Техничком факултету Бор 1993. године, а од 1993-1994. године инжењер приправник у Институту за бакар Бор. Млађи стручни сарадник у Институту за бакар Бор од 1994. до 1997. године. Одбранила је магистарску тезу 1996. године под називом „Упоредна DTA и TD анализа легура на бази бакра које памте облик“. Истраживач сарадник у Институту за бакар Бор у периоду 1997-2000. године. На Универзитету у Београду, Технички факултет Бор 1999. године одбранила је докторску дисертацију под називом „Термодинамичка анализа тернарног система Ga-Ge-Sb“ и промовисана је као најмлађи доктор техничких наука на Београдском универзитету 2000. године. На основу одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства за науку и технологију Републике Србије стекла је звање научни сарадник 2000. године. Предавач на Техничком факултету у Бору, школске 2000-2001. године на предмету Теорија металуршких процеса. На основу одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије стекла је звање научни саветник 2009. године за област техничко-технолошке науке, грана науке: материјали и хемијске технологије. Помоћник директора Института за науку и кадрове од 2002. године.Ангажована на докторским студијама на Техничком факултету у Бору на предметима: Менаџмент знањем и Технологија и иновације. 14 студија и пројеката за индустрију, од тога на 6 као руководилац. Има 39 радова штампаних у часописима међународног значаја, на SCI листи, 41 рад штампан у часописима националног значаја, 102 рада саопштенa на скуповима међународног значаја, 105 радова саопштених на скуповима националног значаја, 2 предавања по позиву на скуповима националног значаја, 1 пленарно предавање на скупу међународног значаја и 14 техничких решења. Стојановић Мирјана(1953. Београд) Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду, завршила 1977. године а 1982. године магистрирала на истом факултету. Докторску дисертацију одбранила је 2000. године на Пољопривредном факултату, Универзитет у Београду,на одсеку за агрохемију, и стекла звање доктор биотехничких наука. Научно звање, научни саветник, стекла је 2010. године. Од 1983.-2018. године запослена у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду, ИТНМС. Од 2009.године била је помоћник директора за науку а од 2015. -2017. године заменик директора ИТНМСа. Научно усавршавање обавила је у Националном институту за нуклеарну хемију и технологију у Варшави. Руководила је и била члан многих националних тела и комисија. Од стране Министарства за заштиту природних богатстава и животне средине РС, 2003.године, постављена је за члана експертске УНЕП-ове комисије за процену стања животне средине након НАТО агресије у СЦГ. 2012.године - Национални представник у програмима ремедијације животне средине – ИАЕА (Међународна агенција за атомску енергију). Научно и стручно ангажовање посветила је решавању проблема у области заштите од јонизујућег зрачења посебно у оквиру контаминације земљишта и биљака ураном антропогеног порекла, и развоју нових еко-материјала, фиторемедиационих и хибридних технологија. Учествовала је у реализацији великог броја научних и иновационих пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС. Од 2011. године је руководилац пројекта у области конверзије отпадне биомасе агро-индустријског порекла хемијском модификацијом, хидротермалном карбонизацијом и умрежавањем са полимерним матриксом у производе нове употребне вредности. Аутор и коауотор је преко 385 научних и стручних радова публикованих у међународним и националним часописима, на конференцијама и симпозијумима међународног и националног значаја, техничких решења, уредник монографија и аутор више поглавља у међународним и националним монографијама. Бараћ Милан(1949, Лепосавић)
Технолошко-металуршки факултет Универзитет у Београду, одсек неорганско-технолошки, смер технолошка контрола, завршио је 1979. године. Магистарску тезу одбранио је 1986. године а докторску дисертацију 1998. године, на истом факултету. У првом делу свог дугогодишњег рада руководио је техничко-технолошким процесим у Трепчи: технолог смене у топионици олова, управник погона, технички директор топионице олова и директор металургије олова. Такође, био је помоћник генералног директора Трепче за развој, саветник за развој и директор Центра за истраживање и развој Трепча – Звечан. Богдановић Војислав(1946, Нови Сад)
Технолошко-металуршки факултет у Београду завршио је 1969. магистрирао 1977, а докторирао 1982. на Технолошко-мета¬луршком факултету у Београду из проблематике произ-водње полиетилена ниске густине. Радио је у „ХИП-Петрохемији“ од 1971. до 2007. У периоду 1971–1974. радио је у Сектору за развој и инжењеринг , а од 1974. до 1991. у фабрици „Полиетилен ниске густине“ и то као инжењер производње, помоћник руководиоца за производњу, помоћник директора и директор фабрике. У периоду 1991–2005. обављао је дужност директора Сектора Развој целокупног комплекса „ХИП-Петрохемије“, а од јесени 2006. до лета 2007. обављао је дужност руководиоца Службе за унапређење производње. Од 1985. до 2007. радио је и као хонорарни професор на Вишој политехничкој школи у Београду. Од 1. 7. 2007. запослен је у сталном радном односу као професор на Београдској Политехници – Високој школи струковних студија за предмет Производња и прерада полимера. До свог пензионисања 2013, поред наставне активности, био је и координатор за цео одсек Полимери на основним и специјалистичким студијама и објавио је неколико књига и скрипти из прераде пластичних маса. У погледу научних академских звања, изабран је за научног сарадника 1985, а за вишег научног сарадника на Технолошко-металуршком факултету у Београду 1991. Вуксановић Дарко(1962, Подгорица, Црна Гора) Металуршки факултет (данашњи Металуршко-технолошки факултет) уписао je школске 1983/84. године. Дипломски рад одбранио je 07.07.1989. године. Послије дипломске студије уписао је школске 1990/91. године на Факултету у Љубљани, али је због ратних прилика ове студије привео крају на Технолошко-металуршком факултету у Београду, на Катедри за ливарство. Магистарски рад одбранио je 08. марта 1993. године. Докторску дисертацију под називом „Истраживање утицаја молибдена, жељеза, кобалта и никла на карактеристике ливачких легура алуминијума” одбранио je 25. марта 1998. године на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици. На Металуршком факултету запослио се 01. децембра 1989. године као сарадник у Заводу. У звање ванредног професора изабран је 29.12.2003. године за предмете Ливарство, Прерада алуминијума ливењем и Прерада гвожђа и челика ливењем. Осим ових предмета као ванредни професор изводио је наставу и из предмета Заштита морске околине на Поморском факултету у Котору, као и на примијењеним студијама заштите животне средине на МТФ-у гдје је изводио наставу из предмета Процјена утицаја на животну средину. У звање редовног професора изабран је у фебруару 2009. године за извођење наставе из предмета: Ливарство I, Ливарство II, Ливење алуминијума и Ливење челика. На Металуршко-технолошком факултету обављао је функцију декана у периоду 2013-2015. година. Као сарадник и руководилац пројекта радио је на 10 научно-истраживачких пројеката које је финансирало надлежно министарство, при чему је на три пројекта био руководилац.У домаћим часописима објавио је 9 радова, а на научно-стручним скуповима у земљи 24 рада. У међународним часописима објавио је 14 радова, а на научно-стручним скуповима у иностранству 38 радова. Учествовао је у изради монографије Корозија и заштита материјала. Мишуровић Ана(1946, Београд)
Завршила је Природно-математички факултет, Група физичке хемије 1969. Постдипломске студије на истом факултету уписала је 1972. Медицинску специјализацију из токсиколошке хемије завршила је 1988. Од 1970. до 1981. виши стручни сарадник у Заводу за пестициде ИНЕП (Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, шумарству и ветерини), Земун; Од 1981 до 1994. шеф Лаборатoрије за биофизичку и аналитичку хемију ИНЕП Земун, начелник Одељења за санитарну хемију и екотоксикологију у Републичком Заводу за здравствену заштиту; Од 1994 до 1997. министарка за заштиту животне средине у Влади РЦГ; Од 1997 до 1999: в.д. директора ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе; од 1999. директор ЈУ Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе. Ћосовић Богдан1934, Пљевља, Црна Гора
Завршио Технолошки факултет у Загребу. Радни век провео у Руднику цинка и олова „Шупља стијена“ код Пљеваља, као управник лабораторије, главни инжењер и генерални директор Рудника, затим у Рударско-металуршко хемијском комбинату „Трепча“ у Косовској Митровици - технички директор производње цинка и Комбинату алуминијума Подгорица као директор Фабрике глинице, директор Института за алуминијум и технички директор Комбината. |
|||||||